У четвртак (09.06.2022.) на Градском гробљу у Бачкој Паланци, сахрањен је Бранко Кецић, познатији као Бранко Дива.
На сахрани, поред чланова породице и родбине, присуствовао је велики број пријатеља које је Бранко стекао кроз живот. То је углавном био скуп људи за које је Бранко Дива, осим што је био пријатељ, био и персонификација слободоумља и неке другачије Паланке (и Србије) којом је историја требала овај простор да одведе, али није. Био је отелотворење идеја популизма у нашој малој средини.
Као захвалност за учињено у овом граду, којe се пре свега мери добротом и стварањем визија о „неком бољем и другачијем животном путу“, преносимо некролог који је на Бранковом спроводу прочитала Марија Илић Јовићевић.
„Драги наш Бранко, вест о твојој смрти нас је дубоко потресла: твоју породицу, супругу Тамару и децу Данила и Катарину.
Муњевитом брзином се прочула тужна вест друштвеним мрежама и као некад си успео да нас окупиш, стиснеш око себе. Месецима си нас припремао на овај тренутак као да ниси хтео да одеш, док не будеш сигуран да ћемо моћи то да прихватимо. Ипак није лако. Надали смо се да ће се десити неко чудо и да до овог тренутка неће доћи. Обавезао си нас да искажемо заједничко осећање колико ћеш нам недостајати. Зато нам дозволи да будемо сентиментални и допусти да се сетимо како си и колико си дотакао и обогатио наше животе. Не смемо да тугујемо, ти то не би волео…већ да славимо Твојих 55 година живота.
Желимо да ти испричамо само оно што испричати нисмо стигли. О томе како смо те хтели још само мало, још кратко, макар премало и прекратко. Памтићемо те по доласку из великог града као несташног, оригиналног, креативног и авангардног дечака, познатог бубњара по надимку Дива. Као Бранко Дива био си познат свима у нашем граду. Био си нам недодирљив у својим подухватима, идејама и начину живота који си умео да живиш. Био си само свој и многима несхватљив. А ми, ми смо те волели баш таквог. Сви твоји пријатељи имају по неколико анегдота које ће памтити и по којима ће те се сећати. Тежио си да усрећиш и насмејеш људе око себе.
Био си несебичан у давању. Сваком си помогао колико си могао и знао. Велико мајсторство и умеће је излазило из твојих руку на наше још веће задовољство. Твоја великодушност и несебичност се не може речима исказати. Једноставно си само давао а ниси очекивао ништа за узврат. Брзо и тврдоглаво си срљао кроз живот као да ћеш вечно бити млад. Свима си био добар сем понекад самом себи…Ипак и даље ћеш нас водити кроз живот на твој сурово реалан начин, а ипак најнежније, најоригиналније и најдуховитије. Твоје пријатељство се мерило лепим речима и оданошћу. Зато ћемо носити твоје име најпоносније на свету, захвални за љубав, за сваки разговор, за издвојено време које си нам посвећивао.
Срећни смо што нам остављаш у аманет пример снажних пријатељстава која су никла где год да си крочио. Зато нам је данашњи дан претужан, плачемо сви као и небо изнад нас. Не опраштамо се ми сада са тобом, јер ћеш заувек као и до сада живети у нашим срцима.
Путуј драги наш Бранко, Кецо, Бранко Дива, Кецићу, Бате, Бранџо, Рођаче, Пријатељу…и како год да смо те звали до неког следећег сусрета или журке на којој ћемо се поново загрлити и дружити као некад. Јер запамти, и памти, тамо где си кренуо, нећеш ти даље сам, већ ћемо даље сами ми. Хвала ти што си наше животе испунио бојама радости.
Почивај у миру мили наш Бранко, нека ти је вечна слава“.
