Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оценила је да је насиље над женама један од највећих и за решавање најтежих друштвених проблема, јер су корени дискриминације дубоки.
Од почетка године у породичном насиљу убијено је 18 жена, а свака пета жена у Србији доживи насиље у партнерској вези, објавио је Републички завод за статистику.
Јанковић је за РТС истакла да је тешко проблем решити само законима и да ниједан закон није добар ако се не примењује. Она каже да је насиље над женама један од највећих и за решавање најтежих друштвених проблема, о којем треба да се разговара и у парламенту.
„Корени дискриминације су дубоки, родне улоге и поглед на жену као на власништво су толико дубоко укорењени да не може тек тако да се реше и родно засновано насиље је најкомплекснији проблем“, сматра Јанковић.
Она каже и да се жене јесу охрабриле и да се насиље данас у много већој мери пријављује.
„О насиљу се дуго није говорило, то је била унутрашња, породична ствар. Законодавни оквир јесте унапређен и забрана приласка је само једна од мера заштите“, наводи Јанковић.
Каже да треба радити на унапређењу методологије за процену ризика и истиче да неће сваки фемицид бити спречен, али да је најбитније да се ниједан не деси због пропуста државних органа.
„Најбитнија је измена културног обрасца и свести. Ми и даље живимо у патријархалном, цесто мизогином и сексистичком друштву. Жену ћете на насловној страни видети само голу или убијену, врло ретко ћете је видети, углавном само политичарку или ако постигне неки велики успех као Констракта“, истиче Јанковић.
Иначе, повереница је и једина од надлежних која се оглашава о овом великом проблему у Србији.
Будући да не постоји званична статистика фемицида и да медијски извештаји представљају једини јавно доступан извор информација, праћењем медијских садржаја, организације за женска права закључују да је од почетка године па до данас убијено 20 жена – пише портал 021.rs.
Неки случајеви ни не завршавају о медијима, а уз механизме за праћење које данас имамо немогуће је установити колико жена умре од последица дугогодишњег трпљења насиља – пише овај портал.
Ови подаци су више од пуких бројки. Они би требало да укажу на озбиљност последица насиља, да покажу какве су мере које се примењују, али и да понуде решења и препоруке за поступање у будућности. Ови подаци су посао надлежних органа, а не медија и женских организација. Надлежни органи не раде свој посао.
У петак, 22. јула, син И.Р. (50) звао је полицију јер се плашио за живот своје мајке. Патрола је, како је он сведочио за један медиј, дошла брзо, али је брзо и отишла, упркос томе што је М. М. (53) говорио да ће убити своју жену. Неколико сати касније он је то и испунио.
Слична ситуација десила се када је реч о још једном убиству ове године. Према извештајима невладиних организација и медија, „жртва није желела да сведочи против учиниоца и тражила је да се исти само упозори“. Поступајући службеник проценио је да нема ризика, јер није било претходних пријава. Сачинио је службену забелешку и није обавестио надлежно Основно јавно тужилаштво. Дан након прве пријаве насиља, насилник убија своју жртву.
Једна убијена жена поднела је чак седам пријава у периоду од девет месеци.
Реаговало се изрицањем хитних мера и прекршајним поступком. Касније су поднете и кривичне пријаве. И онда је последњи пут пријавила насиље.
Више пута до јавности су долазиле сличне информације о непоступању или половичном поступању институција које је претходило фемицидима. У јавност, бар од почетка године, није доспела информација о контроли поступања надлежних институција од стране надлежних министарстава и Заштитника грађана. Нисмо чули ни да је нека институција спровела поступак интерне контроле.
Нека од ових убистава можда су могла бити спречена, да је само полицајац на терену препознао факторе ризика, да је тужилаштво реаговало кривичном уместо прекршајном пријавом, да су механизми за праћење изречених мера били ефикаснији и да су коришћена сва овлашћења која институције имају у случајевима када жртва одустане од сведочења.
Ко ћути о томе, а прича о неким можда мање битним темема, можете прочитати у тексту са 021.rs
Пријавите насиље:
Насиље, без обзира на облик, можете да пријавите директно полицији (192 или 0800-100-600), Центру за социјални рад у вашем месту (за Нови Сад 021/64-65-746) или Основном јавном тужилаштву, писаним путем, телефоном, мејлом или лично. То може да учини и неко уместо вас.
Можете да позовете СОС женски центар на 021/422-740 у периоду од 17х до 21х или на СОС број Аутономног жеског центра 0800-100-007 радним данима од 10х до 20х, као и подршку организације „Из круга Војводина“ на 021/447-040, 066/447-040 или 0800-10-10-10 радним данима од 09 часова до 16 часова.
