Регистар педофила у Србији све пунији

Уписано више од 100 људи него прошле године

465
Фото: Pixabay

Број регистрованих педофила у Србији према најновијим подацима Управе за извршење кривичних санкција је 519. То је за више од стотину људи више него што их је било априла прошле године.


Статистика показује тренд увећања броја особа које се налазе на листи осуђеника за дела против полне слободе према малолетним лицима. На почетку 2019. било је 96, у октобру 2019. године 279, у октобру 2020. већ 371, док је у априлу 2021. тај број достигао 416.

Регистар је основан 2015. године на основу тзв. „Маријиног закона“ (Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима).

– Правилник о вођењу евиденције (Регистра) донет је у септембру 2015. године од кад се и води. Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде је надлежна за вођење те евиденције – објаснили су за Блиц у Управи.

Овај закон примењује се за извршиоце следећих кривичних дела према малолетницима:

  • Силовање
  • Обљуба над немоћним лицем
  • Обљуба са дететом
  • Обљуба злоупотребом положаја
  • Недозвољене полне радње
  • Подвођење и омогућавање вршења полног односа
  • Посредовање у вршењу проституције
  • Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију
  • Навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама
  • Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу

Учиниоцу кривичног дела суд не може ублажити казну нити се он може условно отпустити. Кривично гоњење и извршење казне не застаревају за кривична дела овог закона која су извршена према малолетним лицима.

Шта пише у регистру педофила?

  • Име и презиме правоснажно осуђеног за неко од кривичних дела против полне слободе над малолетницима
  • Матични број
  • Адреса пребивалишта
  • Подаци од значаја за физичко препознавање осуђеног (урођени знаци, тетоваже)
  • Подаци о запослењу
  • Фотографије осуђеног
  • ДНК профил
  • Подаци о кривичном делу и казни на коју је осуђен
  • Подаци о правним последицама осуде
  • Подаци о спровођењу посебних мера прописаних законом

Коме се могу доставити подаци из регистра?

На податке садржане у Регистру, примењују се одредбе закона који уређују заштиту података о личности и тајности података. То значи да подаци из Регистра нису јавни.


И Бачкопаланчанин међу 15 ухапшених педофила у великој акцији широм Србије


Подаци из евиденције се могу дати суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против лица о коме се води посебна евиденција, а уз образложен захтев, подаци се могу дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону. Подаци из посебне евиденције могу се дати и иностраним државним органима, у складу са међународним споразумом.

Државни и други органи, као и правна лица или предузетници који раде са малолетним лицима дужни су да затраже податак да ли је лице које треба да заснује радни однос код њих, односно обавља послове са малолетним лицима, уписано у посебну евиденцију.

Која је обавеза особа у регистру?

  • Редовно јављање полицији (на месец дана)
  • Редовно јављање Повереничкој канцеларији Управе за извршење кривичних санкција (на месец дана)
  • Престанак вршења позива или занимања које се односи на рад са малолетним лицима
  • Да посећују професионална саветовалишта и установе
  • Престанак вршења јавне функције
  • Забрана стицања јавних функција
  • Да не посећује места на којима се окупљају малолетна лица (школе, вртићи)
  • Да обавештава повереника о промени пребивалишта, боравишта или радног места
  • У случају да путује у иностранство, поверенику и МУП-у доставља адресу на којој ће бити у иностранству и контакт особе

Брисање из регистра није могуће

Подаци из евиденције воде се трајно и не могу се брисати. После истека сваке четири године од почетка примене посебних мера суд, који је донео првостепену одлуку, одлучује о потреби њиховог даљег спровођења, до 20 година од истека казне.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here