Ukoliko žele da se venčaju u hramovima ili manastirima Srpske pravoslavne crkve, parovi u Srbiji moraće da pripreme svote od 50 do 300 evra, što nekad podrazumeva samo zakup crkve, ali ne i naknadu za sveštenika.
Najviše novca za venčanje u pravoslavnoj crkvi moraju da pripreme Beograđani, koje to može da košta i do 200 evra. Ukoliko reše da se venčaju u crkvi koja nije iz njihove parohije, sat zakupa će morati da plate od 5.000 (koliko traži crkva kod Partizanovog stadiona) do 10.000 dinara (koliko naplaćuju u Ružici). Uz to, na ruke svešteniku treba da plate još 8.000 do 10.000 dinara, u pojedinim crkvama plaća se i kumovska taksa od oko 2.000 dinara, piše „Blic“. Posebna stavka je hor, koji može da košta od 8.000 do 12.500 dinara. Kada se sve sabere, venčanje u Ružici ili u Crkvi Vasilija Ostroškog na Bežaniji može da košta i do 25.000 dinara.
„Moj sin će se venčati u hramu na Bežaniji, a ja sam šokirana iznosom. Ukupno plaća 200 evra, što je suma za koju mnogi u Srbiji rade čitav mesec. Pitam se kako se uopšte venčaju oni čija su primanja niža?„, priča za beogradski list Svetlana Janković.
Tek nešto manje novca izdvojiće Sremci koji požele da se venčaju u nekom od fruškogorskih manastira. Taksa u Krušedolu, recimo, iznosi 11.500 dinara. Od 8.000 do 13.000 treba izdvojiti i u Hopovu, Ravanici, Vrdniku. Uz to, očekuje se da manastir dobije dar u vinu ili kafi, kao i da kum počasti sveštenika koji je vodio venčanje.
U crkvama u ostatku Vojvodine cena venčanja varira od 6.500, koliko staje u crkvama Eparhije banatske, do 8.000 dinara u Novom Sadu. Slična je i prosečna cena u ostatku Srbije: većina paroha naplaćuje venčanje 6.000 ili 7.000 dinara. Izuzetak je pirotski kraj, gde mladenci, kum i stari svat dele trošak od 9.000 dinara.
U eparhijama nisu bili raspoloženi za razgovor o cenovnicima s obrazloženjem da su „takse u rangu onih koje naplaćuju matičari, a da je samo crkva na udaru“.
„Sa jedne strane, činjenica je da većina naših građana uđe u crkvu samo kada se krsti, venčava i kad umre. To znači da crkvu doživljavamo kao instant uslugu, ne plaćamo parohijal, ne ostavljamo priloge, već je doživljavamo kao modu. Ne venčavamo se kod svog duhovnika, već kod onog ko je in, idemo u hramove koji su popularni, biramo ih čak i spram parkinga. Tako posmatrano, sve što je moderno mora i da se plati„, kaže verski analitičar Draško Đenović.
Jeftinije kod katolika
U katoličkim crkvama širom Vojvodine venčanje se naplaćuje po nezvaničnom cenovniku od 2.000 do 5.000 dinara. Zatvoreno venčanje, samo za mladence, košta 800 do 1.200 dinara. Cene do 50 evra ili pravilo „priloga u skladu sa mogućnostima“ važe i u drugim manjinskim crkvama.
Po mišljenju Draška Đenovića, ovo je sasvim očekivana pojava jer manjinske crkve imaju daleko malobrojniju pastvu koja je uz to u stalnom opadanju.
