Srpska pravoslavna crkva i vernici u nedelju 18. decembra obeležavaju Detinjce, jedan od najlepših i najzanimljivijih porodičnih praznika.
Slave se treću nedelju uoči Božića tako što ujutru rano ili po dolasku iz crkve s bogosluženja odrasli vezuju svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi kaiš, gajtan ili običan kanap ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu.
Vrednija deca se potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima „platiti otkup“ na praznični dan.
Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što oni uđu u dečju sobu.
Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla „deca“ koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca „otkupe“ poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste.
Narodni običaji i verovanja
Vezivanje za Detinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku. Prvo simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela.
Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom pa za taj dan nabave neku čast i dreše se onima koji ih vežu. Decu mogu vezivati i drugi članovi porodice, komšije, prijatelji.
