10.maj Međunarodni dan fizičke aktivnosti
„Kretanjem do zdravlja“
Cilj obeležavanja 10. maja, Međunarodnog dana fizičke aktivnosti, jeste podizanje svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja. Taj dan je poznat pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, a odnosi se na umerenu fizičku aktivnost bez obzira na sadržaje, mesto i vreme izvođenja. Ciljna grupa je celokupna populacija, imajući u vidu i sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etničke pripadnosti.
Ciljevi ovogodišnje kampanje su:
Osim podizanja svesti stanovništva o prednostima fizičke aktivnosti u prevenciji nezaraznih bolesti; takođe je i davanje smernica kako da se fizička aktivnost realizuje u slobodno vreme, na radnom mestu, u školi, kući, promovisanje zdravih stilova života kao što su pravilna ishrana, smanjenje nasilja, prestanak pušenja i smanjenje izloženosti duvanskom dimu, smanjenje stresa i društvene izolacije.
Poruka ovogodišnje kampanje „Ceo život u pokretu“, a odnosi se na peporuke da je potrebno da budemo fizički aktivni svakog dana tokom celog života od rođenja do starosti.
POVEĆAJTE SVOJU FIZIČKU AKTIVNOST
Samo 30 minuta umerene fizičke aktivnosti svakog dana (ne mora da bude u kontinuitetu) je dovoljno da unapredite zdravlje i sprečite nastanak bolesti!
Nekoliko načina da budete u formi:
1. Ujutro ustanite 30 minuta ranije i i ukoliko Vaše radno mesto nije previše udaljeno od kuće počnite svoj dan brzim hodanjem.
2. Kad god je to moguće, koristite stepenice umesto lifta. Penjanje uz stepenice je odličan trening za Vaše srce i istovremeno odličan način za sagorevanje kalorija.
3. Ukoliko na posao idete kolima, parkirajte ih na najudaljenijem mestu na parkingu. Ukoliko je autobus vaše prevozno sredstvo, izađite iz autobusa jednu do dve stanice pre. Na oba ova načina ćete određen deo puta prošetati.
4. Da li ste jako vezani za kompjuter – u kući ili van nje? Isplanirajte vreme tako da se u svakom satu koji provedete uz vašu omiljenu spravu nađe i pet minuta za vežbanje.
5. U toku radnog vremena, za vreme pauze za doručak/ručak ili za vreme kafe pauze prošetajte se, proteglite malo noge.
6. Ukoliko imate psa, izvedite ga u šetnju.
7. Kada se vaša deca igraju, igrajte se i Vi. Smislite najbolji način da aktivirate svoje ruke i noge (igre loptom, badminton, tenis, plivanje…).
8. Pre i posle večere prošetajte se sa svojim ukućanima; za 1,5-2,8 km treba 15-30 minuta, za 30 minuta brzog hoda potroši se 160 KCal
9. Ukoliko imate baštu, budite vredni – gajite voće, povrće ili cveće, okopavajte svoje biljke, skupljajte lišće za vreme jeseni… Sve su ovo vrlo dobri načini da se fizički aktivirate.
10. Vozite bicikl kad god je to moguće – kada idete na posao, u kupovinu, kod prijatelja…
11. Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate TV: čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu…
12. Brisanje poda, pranje prozora, usisavanje, uređivanje podruma, garaže, tavana, dobro će razdrmati telo – kućni poslovi sagorevaju 92 KCal za 30 minuta.
13. Ukoliko imate sobni bicikl spojte dve lepe stvari – čitanje novina i vožnju biciklom.
14. Kada ispred Vaše kuće ili zgrade napada sneg – zasučite rukave. Uzmite lopatu u ruke i prionite na posao.
15. Vikende isplanirajte unapred – provedite ih u krugu porodice, ali ne sedeći, već aktivno. Prošetajte se do omiljenog mesta u vašem gradu, vozite bicikl, plivajte…
16. Dok telefonirate, šetajte…
17. Umesto filma, iznajmite video-kasetu na kojoj su snimljene vežbe oblikovanja koje možete raditi i u svom domu. Po završetku vežbanja odšetajte se do vašeg video-kluba.
18. Uključite se u neki sport ili ples – ples sagoreva 208 KCal za pola sata.
Šta se postiže sa samo 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno:
1. Unapređenje zdravlja!!!
2. Sagorevanje kalorija i postizanje željene telesne mase.
3. Smanjenje nivoa šećera i holesterola u krvi.
4. Fizički aktivne osobe su bolje raspoložene, zadovoljnije sobom, u boljoj kondiciji i bolje reaguju na stres.
5. 50% se smanjuje rizik za nastanak bolesti vezanih za fizičku neaktivnost (bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest i gojaznost).
6. Reguliše se nivo krvnog pritiska.
7. Žene koje se bave fizičkom aktivnošću smanjuju rizik za nastanak osteoporoze.
8. Smanjuju se psihološke posledice fizički neaktivnog načina života, kao što su stres, nervoza, depresija i usamljenost.
Epidemiolog, dr Mirjana Valan
