Kako sprečiti konflikte u zaštiti prirode?

712

Međunarodni projekat coopMDD promoviše dijalog onih koji su zainteresovani za zaštitu prirode, kako bi se sprečilo eskaliranje sukoba onih koji zagovaraju i onih koji osporavaju potrebu zaštite. Čak i najteže probleme u ovoj oblasti moguće je rešiti trajnim, dobro planiranim i sprovedenim dijalogom zainteresovanih strana.

Jedan od ključnih preduslova za uspeh u zaštiti prirode je stalan dijalog i komunikacija sa brojnim zainteresovanim stranama – onima koji imaju bilo kakav ulog u praktičnim aktivnostima u ovoj oblasti. Čak i najteži problemi koji nastaju u očuvanju živog sveta, gde se inače mišljenja često potpuno suprostavljaju, mogu biti prevladani uz stalan za dijalogom. To se odnosi i na otvorene sukobe stavova, koji takođe nisu retki. Nedostatak dijaloga, sa druge strane, povlači za sobom zataškavanje problema, koji uvek muče zainteresovane strane, i njihovo nerešavanje, što uvek uzrokuje dodatne probleme. Mnogi
koji posmatraju kako struka zaštite prirode funkcioniše vide većinu problema sa kojima se sreće u jednostranom, jednosektorskom pristupu koji primenjuje u svakodnevnom radu. Sasvim moderan pristup, koji su donele organizacije okruglih stolova, javnih debata, ali i pravno ustanovljavanje javnih uvida i javnih rasprava o nacrtima dokumenata (i) u zaštiti prirode, naišao je na odobravanje. No, u tome sektor zaštite prirode ima relativno skromna iskustva. Svi ovi razlozi dovode do brojnih slučajeva u kojima se ne odobravaju i otvoreno krše mere i odluke u zaštiti prirode, posebno ako imaju uticaja na interese u korišćenju prirodnih resursa.

No, kako voditi dijalog?

„Zainteresovane strane koje su zajedničke za celo područje budućeg prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ uobičajeno uključuju korisnike šuma, vodoprivredne organizacije, lovačka udruženja, poljoprivrednike, agrobiznis i organizacije povezane sa poljoprivrednom proizvodnjom, upravljače zaštićenih područja, organe vlasti svih nivoa, naučnu zajednicu, organizacije civilnog društva, pružaoce turističkih usluga, ali i ostale osobe i udruženja koja se bave biznisom“, kaže Marko Tucakov, zadužen za međunardnu saradnju u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

„Ovako veliki broj zainteresovanih strana ima i veliki broj opravdanih interesa za svoje područje. Iz tog razloga tokom međunarodnog projekta coopMDD u procesu izrade programa upravljanja budućim rezervatom biosfere, biće izrađeno osam probnih lokalnih akcionih planova. Svaki će biti vezan za jedno zaštićeno područje (rezervati „Karađorevo“ i „Gornje Podunavlje“ u Srbiji“). Svaki će tretirati jednu od tri preovlađujuće teme: ekološka edukacija, obnova vlažnih staništa ili uključivanje zainteresovanih strana u upravljanje prirodom. Kako bi se planiranje utemeljilo na dobrim osnovama, potrebno je znati kako, sa
kime i sa kojim ciljem voditi dijalog, koliki je uticaj pojedinih sektora na upravljanje prirodom i kako predvideti i rešavati neočekivane situacije“, objašnjava on.

Partneri u projektu coopMDD iz Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije su se sa tim ciljem sakupili u Novom Sadu od 26. do 28. septembra i diskutovali različite izazove i pristupe dijalogu u zaštiti prirode, naučili konkretne veštine dijaloga i trikove koji se koriste u predviđanju i rešavanju izazova. Radionicu su vodile stručnjakinje iz organizacije ISKRIVA iz Slovenije Mateja Softić i Urška Dolinar.

Da bi se učesnici uverili koliko je dijalog važan u praktičnom upravljanju zaštićenim područjem, posetili su Specijalni rezervat prirode „Karađorđevo“, u kome su videli kako se njime upravlja iz prve ruke, od predstavnika upravljača, Vojne ustanove „Morović“.

Za više informacije o projektu coomMDD sufinansiranom iz fondova Evropske unije (ERDF, IPA), pogledajte OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here