Svetski dan srca obeležava se 29. septembar, a ove godine pod sloganom: POVEŽI SE SRCEM.
Živimo u vremenu pandemije COVID -19 koja opterećuje zdravstvene sisteme i podiže nivo individualne odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje celokupnog društva. COVID-19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih pod dvostruki rizik. S jedne strane, srčani bolesnici su već narušenog zdravlja, a ako se inficiraju virusom SARS-CoV-2, rizik da razviju težu kliničku sliku, sa često fatalnim ishodom je veći.
U okviru obeležavanja Dana srca, danas (29.09.) od 12 do 14 časova u Domu zdravlja u Bačkoj Palanci organizovano je merenje krvnog pritiska i šećera u krvi.
Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. U kardiovaskularne bolesti (KVB) spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,9 % svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 16,8%, ishemijske bolesti srca 15,9%, cerebrovaskularne bolesti 17,8%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 42,5% svih smrtnih ishoda od KVB.
Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini.
Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu.
Promenjivi faktori rizika:
1. Hipertenzija (povišen krvni pritisak) – Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju.
2. Upotreba duvana – U Srbiji, zbog korišćenja duvana godišnje preveremeno umre 15.000 ljudi. Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima.
3. Povišen nivo šećera u krvi (šećerna bolest) – Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.
4. Fizička neaktivnost – Fizička neaktivnost spada u vodeće faktore rizika za hronične nezarazne bolesti, a osobe koje su nedovoljno fizički aktivne imaju 20 – 30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobama koje su fizički aktivne.
5. Nepravilna ishrana, Prekomerna uhranjenost i gojaznost, Nivo holesterola u krvi – Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika): godine starosti, pol, genetika-bolesti u porodici, međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.
Saveti da sačuvate svoje srce
- Budite mudri u izboru hrane i pića
- Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove
- Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom
- Pojedite 5 porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene
- Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama
- Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih i trans – masti
- Pravite kod kuće zdrave obroke
- Budite fizički aktivni
- Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.
- Prošetajte do posla ili prodavnice.
- Koristite stepenice umesto lifta.
- Uključite se u neki sport ili ples.
- Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
- Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
- Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
- Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
- Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera)
Recite NE pušenju
To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.
U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje. Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od KVB vraća se na rizik nepušača. Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.
Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.
