Javno preduzeće „Vojvodinašume“ u nedelju, 21. marta na svom zvaničnom sajtu objavilo je saopštenje u vezi aktivnosti obnove šume na teritoriji opštine Bačka Palanka (Polojska šuma, Tikvara, Bagremara).
Uz iscrpno saopštenje za javnost JP „Vojvodinašume“ je najavilo da će narednih dana započeti planirane radove u Polojskoj šumi, ističući da se ne može dozvoliti da se na osnovu ličnog utiska stvara pogrešna slika o šumarskoj struci i onom što se preduzima na terenu. „Polojska šuma, kako je lokalni žitelji nazivaju, prezrela je šuma koja je počela da se suši, prilikom čega je poremećena struktura, zdravstveno stanje i vitalnost šume.
Obmanjivanje javnosti da se u ovom slučaju radi o nestajanju šume (naročito se ne radi o krčenju hrastove šume), jasno demantujemo, jer se ovde radi isključivo o obnovi šume, koja je krajnje neophodna”, navodi se u saopštenju i ističe da je ovde reč o sastojini hrasta lužnjaka veštačkog porekla, pa se tako i obnavlja.
Nije ni planirana „čista seča”, već su sve neophodne saglasnosti dobijene za oplodnu seču predviđenu prvo s proleća u jednom delu, a zatim na jesen ove godine, tako da će efekti obnove biti već vidljivi na prvom delu površine.
U saopštenju „Vojvodinašuma” navode se podaci o procenjenoj zapremini drveta, koja se od 2014. do 2020. znatno smanjila i bez ikakvih aktivnosti sa 7.227 kubnih metara na 4.489 kubika. To je jasan znak prirodnog odumiranja stabala i izvršenih sanitarnih seča (nakon vetroloma) u prethodnom periodu, koje su morale biti realizovane uzimajući u obzir zatečeno stanje šuma.
„Javnosti skrećemo pažnju da hrast lužnjak na ovom području nije do sada obnavljan, niti je sprovođena njegova konverzija u šume topole kako se to predstavlja”, navodi se u saopštenju i najavljuje da će se obnovu šume koristiti sadnice proizvedene iz žira sakupljenog u Sremu.
Iz „Vojvodinašuma” poručuju da ukoliko bi se odlučili za pristup koji sugerišu lokalna udruženja, u budućnosti to ne bi bila hrastova šuma, već šuma vrsta lakog semena, velike energije klijavosti i adaptibilnosti stanišnim uslovima. Hrast lužnjak u ovakvim slučajevima gubi bitku sa grabom i jasenom, što je ujedno i iskustvo i stanje sa terena iz Srema gde se nalaze najbolje sastojine hrasta lužnjaka u Evropi i svetu.
„Hrast ne bi opstao bez prisustva struke” poručuju iz JP „Vojvodinašume”, jer mora da se neguje i štiti od konkurencije, kao vrsta svetlosti on gubi bitku sa korovskom i konkuretskom vegetacijom koja bi se tu stvorila. Rezultat bi bio, da na tom mestu, u bliskoj budućnosti ne bi imali hrastovu šumu. Današnji klimatski uslovi, u konkretnom slučaju, ne omogućavaju prirodnu obnovu.
Pogledaj: Opštinsko veće izglasalo Narodnu inicijativu za zaštitu šuma (VIDEO)
„Vojvodinašume” ističu da je na području opštine Bačka Palanka ukupna površina šuma iznosi 3961,24 hektara, pri čemu se svake godine obnavlja samo manji deo ukupnog resursa. Na taj način se obezbeđuje održivo gazdovanje šumama, odnosno princip trajnosti koji podrazumeva da se svako godine seče približno jednaka površina.
Kompletno saopštenje pogledajte OVDE
