Pacijenti u Srbiji ne znaju svoja prava

Polovina građana ne zna kome da se obrati za zaštitu prava pacijenata

2151

Prosečno vreme čekanja na zakazivanje pregleda u državnim domovima zdravlja iznosi čak 17 dana, a više od trećine građana smatra da ove ustanove pružaju nekvalitetne usluge i ne funkcionišu dobro, pokazalo je istraživanje o zadovoljstvu građana javnim uslugama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti koje su sproveli Evropski pokret u Srbiji i Centar za evropske politike.

Za kvalitet usluga domova zdravlja, po mišljenju građana, presudni su kompetentnost, profesionalnost, ali i ljubaznost lekara, brzo pružanje usluga, malo čekanja na pregled i jednostavnost procedura. Čekanje i redovi, loš sistem zakazivanja pregleda i nedovoljna opremljenost ustanova su iz njihove perspektive najveći i najčešće prisutni problemi, nakon čega slede nemotivisanost lekara i loša komunikacija pomoćnog medicinskog osoblja sa pacijentima. Ipak, velika većina građana (85%) bila je zadovoljna poslednjom posetom domu zdravlja. Takođe, rezultati su pokazali da je za polovinu građana (51%), procedura zamene starih zdravstvenih knjižica karticama zdravstvenog osiguranja dobro osmišljena i organizovana.

 S druge strane, više od trećine građana smatra da je potrebno kontaktirati rođake, prijatelje i poznanike koji rade u državnim domovima zdravlja kako bi dobili odgovarajući pregled, a više od polovine građana (52%) smatra da su veze, neformalna plaćanja i pokloni neophodni da bi se zdravstvene usluge u ovim ustanovama dobile brzo i efikasno. S tim u vezi, korupcija je prepoznata kao najprisutniji vid zloupotrebe u sistemu primarne zdravstvene zaštite.

Istovremeno, većina građana smatra da nisu dovoljno informisani o pravima pacijenata, a čak 65% ima potrebu za dodatnim informisanjem o tim pravima – pre svega putem medija i u samim zdravstvenim ustanovama. Imajući to u vidu, ne iznenađuje činjenica da polovina građana ne zna kome da se obrati u slučaju da su im uskraćena prava pacijenata, ili podatak da skoro 60% nije čulo da osigurana lica imaju pravo da, ukoliko javna zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži određenu uslugu u roku od 30 dana, uslugu zatraže u privatnoj, uz refundaciju troškova.

Romi, siromašni i nezaposleni, po mišljenju građana, teže dolaze do usluga domova zdravlja, dok su trudnice, ali i političari, kao i rođaci i prijatelji zaposlenih grupe koje ove usluge dobijaju lakše od ostalih. Zanimljivo je da u grupe sa lakšim pristupom uslugama domova zdravlja građani ubrajaju osobe sa invaliditetom, iako izveštaji nadležnih institucija ukazuju da je njihov pristup zdravstvenim ustanovama otežan, a u određenim slučajevima čak i onemogućen.

Građani, kao glavni korisnici i finansijeri svih javnih, pa tako i zdravstvenih usluga, imaju pravo da one budu prilagođene njihovim potrebama. Zbog toga je neophodno da nadležne institucije redovno prate i unapređuju kvalitet zdravstvenih usluga na osnovu povratnih informacija od samih građana, poput onih koje se nalaze i u ovom istraživanju.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here