Povećanje akciza od 1. januara je promenilo cenovnike za pojedine proizvode, pa građane u prodavnicama očekuju veće cene kafe, cigareta i žestokih pića, očekuje se da poskupi i putarina kao, ali i cene prehrambenih proizvoda.
Blic navodi da se procenjuje da će cena kafe porasti za 10 odsto, dok će cena paklice cigareta biti skuplja za šest ili sedam dinara zbog godišnjeg usklađivanja akciza na duvan koje su 1. janura veće za 2,28 dinara i po jednoj paklici iznose 64 dinara. Putarina bi prema dogvoru države sa MMF trebala da o februara poskupi za tri odsto.
Zoran Nikolić iz Nacionale organizacije potrošača Srbije kaže da ova poskupljenja nisu jasna jer je inflacija već godinama niska.
– Građani svakako ne mogu preko onoga koliko imaju. Sigurno je da će manje trošiti na kafu i cigarete i tražiće alternativne putne pravce zbog povećanja putarine. Drugim rečima, snalaziće se. Ali na ovaj način se smanjuje kupovna moć koja je već jako niska, a smanjuju se i prihodi budžeta – navodi Nikolić.
On dodaje da nije tačno da nema zarade na tržištu jer su trgovačke marže visoke.
Stučnjaci navode i da se očekuje da zbog suše u 2017. godini narednih meseci dođe i do poskupljenja hrane. Agro-ekonomski analitičar Milan Prostran ne očekuje veći rast cena, pre svega osnovnih prehrambenih proizvoda.
– Tu mislim na hleb, brašno, ulje, šećer i pileće meso. Mada na tim proizvodima proizvođači najlakše mogu da ispeglaju svoje gubitke jer su to proizvodi koji se redovno troše. Na njima mogu da nadoknade gubitke zbog suše i svega uloženog što im se nije vratilo. Međutim, država ima neku vrstu kontrole, posebno kada se radi o hlebu. Slično bi moglo da se desi ako bi došlo do značajnijeg poskupljenja ulja, brašna ili šećera. Država ima tu robu u rezervama i pokušala bi da interveniše – navodi Prostran.
Prema njegovim rečima, kada su u pitanju neki drugi proizvodi koji nisu toliko u prometu, kao više kategorije mesa, trajni proizvodi i slično, može doći do poskupljenja.
– To je izvesnije jer se zbog manje potrošnje neće toliko primetiti povećanje cena – kaže Prostran.
On dodaje da je najveća „kočnica“ za rast cena slaba kupovna moć građana.
