ЗАГРЕБ – Посланик у хрватском сабору и лидер СДС С Милорад Пуповац, поводом оптужнице српског тужилаштва против четворице високих официра Хрватске војске за ракетирање избегличке колоне у акцији Олуја 1995. на Петровачкој цести, истакао да је реч о тешком ратном злочину за који се знало да је почињен.
Хрватска је 2009. одбила захтев БиХ да достави имена пилота да би се повео поступак, али и да ово и сва друга отворена питања треба решавати разговором и договором Загреба и Београда. Пуповац је, гостујући у емисији Њузрум загребачке Н1 тв рекао да сазнања о овом злочину има од краја 90-тих година.
„И Хрватска и међународна заједница и БиХ и хашки суд и Република Србија, сви су знали за тај случај. Све до сада, осим захтева БиХ према РХ, није било никаквог поступања. То је несумњиво тежак ратни злочин према цивилном становништву почињен на територији суседне земље и не може се од те одговорности бежати нити то претварати у политичке полемике“, рекао је Пуповац.
Подсетио је да је на Петровачкој цести, на ширем локалитету страдало девет цивила, од тога четворо деце, а рањено је, казао је, око 50 цивила.
„Постоје фотографије, постоје људи који су били тамо, постоје сведоци….“, рекао је.
Сматра да је Хрватска последња која би требало да се оглушује на то, јер, како истиче, „Хрватска није у ситуацији, осим за домаће потребе, да се јуначи у овој ствари“.
Подсетио је да је да је премијер Андреј Пленковић у вези са овом оптужницом рекао да ће је Хрватска одбити.
„Став СДС С-а је поприлично принципијелан и јасно, да ратни злочини не застаријевају, да их треба санкционисати и да нема разлике између жртава и починитеља“, рекао је Пуповац.
Подсетио је и да је Хрватска приступањем ЕУ потписала анекс који је саставни део уговора, у којем се каже да ће поштовати права мањина, сарађивати са суседима у региону и да ће судити за ратне злочине.
„Хрватска се може компромитовати на овом питању јер одбија сарадњу у ствари у којој је Хрватској допуштено да постане чланица ЕУ, дата јој је прилика да то реши накнадно, а она то није урадила, није била вољна да то уради“, рекао је Пуповац.
Рекао је и да је попут министра правосуђа Ивана Маленице мишљења да Хрватска треба да разговара са Србијом и другим суседима о свим отвореним питањима и на тај начин да доприноси да те земље што скорије уђу у ЕУ, не декларативно, него стварно, стварајући односе који ће бити европског карактера, а то се, каже, не догађа.
Према речима Пуповца, то што неко не суди за ратне злочине, сигурно није јунак, а Србија је, истиче, у овом тренутку преузела предмете суђења за ратне злочине својим држављанима који су учесници ратних злочина у Хрватској, у БиХ, на Косову, и суди им.
Србија, каже, то чини на основу договора, а такав договор је, додаје, и Хрватска имала са Србијом.
Битно је, истиче, вратити се договору и тај предмет сутра може да преузме Хрватска.
„Како ће се и на који начин то договорити је ствар разговора“, јасан је Пуповац, који је и председник Српског националног вијећа.
Свима који су се до сада оглашавали са службених позиција о овој оптужници у Загребу и Београду, Пуповац је поручио: „Људи, уозбиљимо се! Морал нам налаже да престанемо да политизујемо, да се позабавимо овим питањима и да донесемо својим народима мир. Јер овако то нећемо моћи“.
Потврдио је да је оптужница била тема јучерашњег коалиционог састанка у влади, а на питање о односу у власти, ако оптужница дође у Хрватску и буде одбачена, Пуповац није искључио могућност да односи с Пленковићем буду доведени у питање.
Нада се, ипак, да ће Хрватска отворити дијалог са Србијом.
Жао му је, казао је, што тај дијалог није започео у Давосу где су Андреј Пленковић и Александар Вучић имали прву прилику за то.
„Жао ми је што нема никаквог напора да Хрватска допринесе европеизацији простора Југоисточне Европе и што се, нажалост, у овој ствари поставља као нека врста, не партнера, него тутора и уцењивача и то треба променити“, навео је Пуповац.
Сматра да су уцењивачке позиције и враћање у Други светски рат данас суицидне политике и за Хрватску и за Србију и извор нестабилности за Европу.
Јунаштво је, сматра, сести за сто, без обзира да ли с хрватске или српске стране. „Господо, седите за сто, не продајте нам флоскуле политичке природе, позабавите се тиме како ваља“, поручио је
