Европска централна банка подигла јe камате да смањи инфлацију у зони евра. Професор Београдске банкарске академије Хасан Ханић рекао како ће се повећање од 50 базних поена одразити на наше стамбене кредите који су скоро сто процената у еврима.
Ко је чекао Европску централну банку, дочекао је. Да зауставе раст цена јуче су, после 11 година, у 19 земаља евро зоне, повећане кључне каматне стопе за 50 базних поена. Гасе се и подстицаји привреди.
За нас је ово важна вест пре свега због стамбених кредита – 99 одсто, од више од 150.000 подигнутих до јуна, је у еврима.
Хасан Ханић, професор Београдске банкарске академије и председник Управног одбора Агенције за осигурање депозита рекао је за РТС, да сви корисници стамбених кредита индексирних у еврима са промeнљивом каматном стопом осетиће у значајној мери последице одлуке ЕЦБ да повећа референтну каматну стопу, а зависи од тога колики је износ кредита, када је индекс коришћен.
Грубе процене показују да би корисник кредита од 50.000 евра, на 25 година, требало да има већу рату за 3.000 до 4.000 динара, напомиње Ханић.
Према његовим речима, променљива каматна стопа значи да је једна компонента фиксирана, а друга зависи од кретања на међубанкарском европском тржишту.
„Каматне стопе су уговорене у смислу бруто каматне стопе, једна компонента је фиксна, друга варира, то је модел који све бнаке примењују. На ову другу ниједна банка не може да утиче када је реч о нашем банкарском тржишту“, истакао је Ханић.
Ова реакција тржишта када се повећају камате и задуживање поскупи
Ханић објашњава да када се повећа референтна каматна стопа, као кључна полуга коју примењује централне банке појединих земаља, као и наша НБС која је од априла четири пута повећавала ту стопу у борби да се обузда даље кретање цена потрошачких произовда – реакције су по правилу знак да је инфлација висока, да може да се очекује.
Додаје да се неповољно јавља се ефекат антиципације, очекиваног даљег повећања цена, а произвођачи, продавци, трговци то користе да пре него што се повећају набавне цене, цене неких инпута, повећавају цене својих производа, то је у економији неповољно јер делује ланчано на цео сектор привреде.
Заоштравање монетарне политике и укидање подстицаја
Ханић каже да је то невоља, што један лек лечи једну болест, али постоје нежељене последице, то ће успорити економски раст, основно питање је наћи баланс, како подесити висину стопе на коју може да се утиче, тако да се не утиче на обарање економнског раста, а већ се осећа стагнација.
Међународне финансијске институције, Светска банка стлано коригују пројекцију на доле, указује Ханић.
Евро ојачао, шта је са јавним дугом
Добро је да је евро ојачао и да ће јавни дуг на тај начин обрачунат бити нешто мањи, сматра он.
Не забрињава позиција Србије када је у питању јавни дуг, да је сада добро одмерена пропорција и да је удео у укупном јавном дугу релативно мали тако да пораст цене долара у односу на евро и на динар само утиче у мери у којој је удео јавног дуга индексираног у доларима у укупном јавном дугу државе, напомиње професор.
Министар финансија очекује да ће до стабилизације и пада цена доћи наредних месеци. Сада је од прошлог до овог јуна инфлација 11,9 процената. Поставља се питање колико и стабилан курс омогућава да се инфлација колико-толико држи под контролом.
Ханић каже да је веома важно да је курс стабилан јер то представља фактор на страни нашег понашања и понашања привредника и са становишта калкулација и обрачуна висине трошкова.
Важно је да је курс стабилан и то је својеврсна антиинфлациона мера, додаје он.
Када би курс варирао, када би дошло до тога да евро јача у однсу на динар много онда би стопа инфлације била већа, истиче даље Ханић.
Извесно је да за неколико месеци, зависи и од рода, од пољопривредне производње, и у случају да је дошло до смањења понуде енергента, прекинутих ланаца снабдевања а наспрам велике тражње – долази до пораста цена, каже Ханић.
„Идеја је да се уравнотежи и геп смањи и на тај начин смање инфлаторни притисци“, закључио је Ханић.
