На хиљаде грађана Србије и ове године ће током летњих месеци радити у иностранству, а одредишта на којима најчешће налазе послове су Хрватска и Црна Гора. У агенцијама за запошљавање кажу да је потражња за радницима велика и указују да одлазак на сезонске послове на Јадран прави „рупу“ и на домаћем тржишту рада.
Највише се то осети у сектору туризма, јер су најтраженији профили на црногорском и хрватском приморју, као и претходних година, конобари, кувари и помоћни радници у кухињи, тако да су домаћи угоститетљи у проблему да надоместе одлив радне снаге.
Међу кандидатима који одлазе у друге земље да раде сезонски посао током лета највише је младих, а они то виде као спој лепог и корисног, јер лето проведу на мору, а уз то и зараде. Послодавци кажу да је у периоду од маја до септембра све теже доћи до заинтересованих и квалитетних радника.
Хрватској потребно 15.000 сезонаца
„Највећа потражња је за угоститетељским и туристичким радницима. Што се тиче понуда, највише их у сезони има из Хрватске и највећи број радника из сектора угоститељства одлази тамо. У областима грађевинарства и машинства сезона траје током целе године, па и у току лета. Наши радници се запошљавају у хрватским фирмама, али често и у словеначким. Када су у питању грађевински и радници у машинству тражени су сви профили – од физичких радника до инжењера“, каже за Euronews Srbija Бојан Танасковић, власник агенције за запошљавање „Новотек радна снага“ из Јагодине.
Роберт Пенде из хрватског Министарства туризма је недавно изјавио за ХРТ да у сектору смештаја и исхране овој земљи за рад на приморју тренутно недостаје 15.000 радника, иако очекује да ће се тај број смањити.
„Тренутно, према информацијама које смо добили од самог сектора, само у делатности смештаја би негде око 10.000 људи требало да буде запослени за ову туристичку годину. Процене су да би у сектору ресторана и других пратећих услуга требало још око 5.000 радника“, рекао је Пенде.
Бојан Танасковић напомиње да се услови за рад у иностранству значајно разликују, а да наши људи највише ипак воле да иду уз Немачку.
„За наше раднике је то обећана земља, иако није најквалитетнија ни за живот ни за рад. Наши људи хрле да раде тамо, али се многи брзо и врате. Они су пооштрили критеријуме и ограничили запошљавање на кандидате који су се школовали редовно, тако да мање шансе имају они који су се преквалификовали. Многи одлазе да раде на грађевини у Белгији и Холандији и тамо су либералнији за легално запошљавање наших радника, јер је порески систем једноставнији“, каже Танасковић.
Министарство унутрашњих послова Црне Горе издало је прошле године, од 1. јануара до 10. августа, 1.438 дозвола за сезонско запошљавање, писала је Побједа. Највише дозвола добили су држављани земаља региона, а међу њима су најбројнији становници Србије, којих је укупно било 844. Власник агенције „Новотек радна снага“ напомиње да је систем сезонског рада тренутно најлошије уређен у овој држави и да је тамо све теже ангажовати раднике легално, јер „процедура за запошљавање траје дуже од сезоне“.
У Црној Гори наши углавном раде на црно, јер ми се чини да је систем за радне дозволе тамо сада компликованији него у Британији. Процес добијања дозволе траје два-три месеца, а сезона три месеца. Словенијија је људима привлачна, јер им одговара због радне и боравишне дозволе. Прописи су такви да су првих годину дана пријављени на послодавца, а друге две године добију дозволу на своје име, па могу у трећим земљама да буду компатибилни и да раде легално“, наводи саговорник Еуронеwс Србија.
Колико може да се заради?
Бојан Танасковић наводи да је у Хрватској неопорезив део зараде око 550 до 600 евра за неквалификованог радника, али да имају и такозвани теренски додатак који им послодавци додатно исплаћују.
„За собарицу је плата од 700 до 900 евра, за конобара од 1.000 до 1.300, за кувара од 1.500 до 3.000 евра. Зарада зависи од броја радних сати које су спремни да одраде у сезони и од броја слободоних дана, али и од квалитета услуге коју дају. Квалификовани радници грађевине, тесари, армирачи, зидари, па и машинци попут бравара, односно сви мајстори – они примају плату од 1.500 до 2.000 евра. Зарада је нето, а на све те услове свим запосленицима се плаћају трошкови смештаја, храна, радна боравишна дозвола, лекарски преглед и униформа, превоз кућа-посао, тако да имају цео живот плаћен и од 1.500 до 2.000 евра плату.
