Анализа показала: Војводина до 2050. губи скоро 20 одсто становника

"Ако се тај сценарио оствари, Србија ће бити међу земљама Европе и света које најбрже губе становништво"

198
Фото: БАП ВЕСТИ

У протекле две деценије број становника Србије се смањио за милион и данас износи 6,87 милиона.


Овакав тренд ће се наставити, тако да би према пројекцијама домаћих демографа у Србији 2050. могло да живи 20 одсто мање грађана, што би Србију учинило једном од држава која најбрже губи становнике у свету, пише Данас.

Ово су неки од података изнети у публикацији „Људски развој као одговор на демографске промене“, која је израђен уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) и која је недавно представљена у Скупштини Србије.

Поред тога што даје тренутни пресек стања, у публикацију су кроз низ поглавља, која између осталог доводе у везу депопулацију и образовање, јавно здравље, заштиту животне средине, дати и предлози како да се ублажи смањење броја становника за које се наводи да је неминовност.

„Републички завод за статистику процењује да је крајем 2020. године у Србији без Косова и Метохије живело 6.871.547 становника. То је 315 хиљада људи мање него 2011. године, 626 хиљада људи мање него 2002. године и чак 965 хиљада мање него 1991. године. Прорачуни домаћих демографа показују да ће се становништво Србије до половине века смањити за 1,4 милиона или за једну петину. Ако се тај сценарио оствари, Србија ће бити међу земљама Европе и света које најбрже губе становништво“, наводи се у овом документу.

При томе неће сви региони у подједнакој мери остати без становника. Док ће Београд, који је и најгушће насељен део Србије, изгубити 3,8 одсто становника, а Војводина 19,4 одсто, Јужна и Источна Србија остаће без 33,4 одсто а Југоисточна Србија преко 40 одсто становника.

„Ако се наставе постојећи трендови у стопама рађања и доживљења (што подразумева њихово благо побољшање), 18 од 25 области у Србији би до 2100. године изгубило више од половине свог становништва. Борска област би чак дочекала крај овог века без младог становништва, што је већ сада случај са неким насељима у том подручју. Чак и када би се остварио сценарио високог фертилитета, који подразумева идеално спровођење политика усмерених ка повећању броја рођених, у 12 од 25 области би се број становника више него преполовио до 2100. године“, констатује такође извештај.

И у претходном периоду виделе су се сличне разлике међу регионима. Између два пописа 2002. и 2011. године тек пар делова државе забележило је значајнији раст броја становника. Поред Београдског региона тај раст је виђен и у Новом Саду и Новом Пазару. Нешто мање повећање броја становника забележено је још у Крагујевцу и Нишу док је у осталим деловима земље број становника или остао исти или је опадао.

Како се истиче пораст броја људи који живе у Београду резултат је превасходно позитивног салда унутрашњих миграција. Пријемчивост Београда за живот види се и по Индексу људског развоја који је за потребе овог извештаја рачунат на нивоу области и региона.

„На државном нивоу, ХДИ (индекс људског развоја) – износи 0,806, што Србију смешта на 64. место у свету. Изнад државног просека налазе се региони Београда и Новог Сада, док су друга два испод државног просека. Само се Београд може упоредити са неком европском земљом (Пољском), док су остали делови Србије на нивоу земаља региона, северне Африке, Кариба и источне Азије“, констатује се у извештају.

Аутори публикације не доводе у питање чињеницу да ће се број становника смањивати што ће бити последица два фактора – недовољног броја рођене деце и одласка грађана у инсотранство.

Што се тиче мањег броја рођене деце, на њега утиче одлагање рађања. Удео жена без живорођене деце у укупној популацији жена старости од 15 до 49 година износио је 41,6 одсто у 2011. години, а у 2020. је био 43,4 одсто. Уз то како се наводи у извештају, већ висок удео жена без деце старости 30 – 34 године према Попису 2011. (30,6 одсто) порастао је на 36,5 одсто.

Истовремено, иако не постоје јасни подаци о броју становника Србије који су напустили државу, најреалније процене су да се ради о броју од 850.000 држављана Србије у 82 земље света.

„Становништво Србије ће се у будућности смањивати. Подизање стопа фертилитета не може да надомести губитке. Близина тржишта радне снаге земаља ЕУ и њихове потребе за новим радницима и у будућности ће представљати подстрек за спољне миграције. Из перспективе броја становника, пронаталитетне мере неће бити довољне; уколико жели да ублажи пад броја становника, Србија мора да развије нове политике управљања миграцијама, укључујући и имиграционе политике (политике усељавања)“, наводи се у извештају.

1 коментар

  1. Tvrdnja izneta u tekstu stoji bez primedbe. Ko još želi da živi u regionu koji je nedovoljno razvijen u odnosu na republički prosek, što je zvanični podatak Zavoda za statistiku? Eh, da je Vojvodina manje opljačkana u poslednjih 100 godina, a posebno u zadnjih tridesetak, priča bi bila sasvim drugačija. Vojvodina bi stala uz rame, u najmanju ruku, Sloveniji, sa kojom je nekada i bila relativno ravnopravna …

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here