Srbija i Republika Srpska, jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, proslavile su Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave – 15. septembar. Praznik kao proslava nacionalnog identiteta ustanovljen je prošle godine, da bi se ove po drugi put čuvena trobojka zavijorila sa zgrada, iz helikoptera, na jarbolima i fasadnim kopljima svuda gde žive Srbi.
Zbog čega je baš 15. septembar izabran za dan posvećen negovanju Srpstva kroz isticanje srpske nacionalne zastave? U čemu se ogleda značaj poštovanja nacionalnih simbola i kako drugi narodi širom Evrope uvažavaju svoja državna obeležja?
Kako je nastala ideja o obeležavanju praznika?
Ideja o uspostavljanju praznika nastala je na inicijativu najviših državnih zvaničnika Republike Srbije i Republike Srpske u avgustu 2020. godine, a sve u cilju osnaživanja jedinstva srpskog naroda u obe zemlje.
Uz predlog obeležavanja novog praznika, na sastanku predsednika ovih dveju država povela se ozbiljna diskusija o svim aspektima saradnje i odnosa, o obrazovanju, očuvanju jezika i pisma. Za proslavljanje slobode i slobodarskog duha Srba, te razvijanje kulta srpske zastave i podizanje nacionalnog simbola na nivo kakav zaslužuje nije slučajno izabran baš 15. septembar. Ovo je datum proboja Solunskog fronta – jednog od najznačajnijih događaja ne samo u nacionalnoj, već i svetskoj istoriji 20. veka.
Proboj Solunskog fronta – simbol rodoljublja i hrabrosti Srba
Na 102. godišnjicu proboja Solunskog fronta Srbi u regionu su po prvi put proslavili Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Povodom odabira datuma za novi državni praznik, i istoričari i političari izneli su slična mišljenja i stavove – proboj Solunskog fronta simbolizuje hrabrost i junaštvo srpskog naroda, njegovu spremnost na žrtvu zarad slobode i iznad svega patriotizam i apsolutnu ljubav prema domovini.
Naime, 15. septembra 1918. godine dogodio se odlučujući proboj fronta i sa njim okončale dvogodišnje iscrpljujuće i tragične borbe u rovovima. Srpska vojska je bila podeljena u dve armije, ukupno je bilo šest divizija sa 140.000 vojnika, među kojima je bilo i oko 25.000 dobrovoljaca.
Iza trijumfalne pobede i izvojevane slobode, prema istorijskim zapisima, nalazi se na desetine i desetine hiljada žrtava. Istorija je zabeležila još i čuvene reči srpskog vojvode Živojina Mišića pred početak odlučujuće borbe: „U smrt, samo ne stajte! S nepokolebljivom verom i nadom, junaci, napred u otadžbinu!“
Borbenim duhom srpskog naroda zadivljen je bio i veliki francuski Maršal Franše d’Epere. U svom izveštaju s kraja oktobra 1918. godine zapisao je: „To su seljaci, skoro svi. To su Srbi tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva… Ali, došao je rat. I, eto, kako su se namah za slobodu zemlje ti seljaci, bez napora, pretvorili u vojnike najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, stvorene od izdržljivosti i poleta, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine.“
Upravo ovo stradanje, požrtvovanje i junaštvo srpskih vojnika razlog su za večno sećanje i poštovanje.
Značaj nacionalnih simbola u kolektivnom sećanju
Isticanjem nacionalne zastave na odgovarajući način ne pokazuje se samo poštovanje prema zastavi kao jednom od najznačajnijih elemenata državnosti. Srpska zastava je simbol nacionalnog ponosa i slobode, pa je tako obeležavanje ovog dana izraz dubokog poštovanja prema precima i kulturnom i istorijskom nasleđu, a istovremeno i prilika da se iskaže osećaj ponosa zbog pripadnosti srpskom narodu.
Simbolika srpske trobojke se različito tumači u narodu. Ipak, među brojnim tumačenjima prednjači verovanje da je crvena boja simbol prolivene krvi za domovinu, da je plavom označena sloboda, dok se bela uzima za boju majčinog mleka koje hrani srpsku decu.
Narodna verovanja poklapaju se u velikoj meri i sa osnovnim veksilološkim tumačenjima boja. Prema stručnjacima iz oblasti proučavanja zastava, crvena je boja rata i krvoprolića, plava je simbol slobode i budućnosti, dok je bela boja označitelj mira i harmonije.
Prema tome, postavljanjem nacionalne zastave na visoki položaj ističe se upravo simbol vekovne borbe naroda za slobodu, stradalnička istorija i dužnost potomaka da održe mir i život u slobodnoj zemlji.
Kako se nacionalni simboli poštuju širom sveta?
Praznovanje Dana jedinstva, slobode i nacionalne zastave pokrenulo je lavinu patriotskih osećanja i nagovestilo osnaživanje jedinstva između naroda u Srbiji i Republici Srpskoj. Iako novina u regionu, proslavljanje sličnih praznika je uobičajena praksa i tradicija i kod drugih evropskih naroda.
Tako se u Danskoj dan zastave obeležava 15. juna, na godišnjicu pobede kralja Valdemara u bici za Lindanis 1219. godine, gde je prema legendi s neba pao Danebrog. Ujedno, to je i godišnjica referendumom odlučenog vraćanja Severnog Šlezviga Danskoj 1920. godine nakon Prvog svetskog rata.
Dan grčke zastave je poznat i kao Nacionalni dan Grčke, a slavi se svake godine 27. oktobra, uoči godišnjice čuvenog “Oxi dana” (Dan NE). Naime, grčki narod čuva sećanje na dan kada je rekao “Ne” silama Osovine u Drugom svetskom ratu i tako započeo dugotrajne borbe za Krit i njegov strateški položaj. Premda su Grci izgubili ovu bitku, pokazali su čitavom svetu svoju hrabrost, kao i da saveznici ipak imaju velike šanse za pobedu protiv fašizma. U znak sećanja na to junaštvo Grci svake godine obeležavaju dva praznika, i ne slučajno, baš uoči Oxi dana slave nacionalnu zastavu kao simbol trajnog duha grčkog naroda.
U Mađarskoj se Dan nacionalne zastave obeležava 16. marta – dan nakon što je počela čuvena revolucija 1848. godine, najznačajniji događaj u novijoj istoriji Mađarske. Iako ove revolucionarne borbe nisu donele narodu nezavisnost, uzimaju se za kamen temeljac modernog mađarskog nacionalnog identiteta.
Italijani slave zastavu 7. januara u okviru Festivala trobojnice, na godišnjicu usvajanja italijanske zastave 1797. godine. U okviru ceremonijalne proslave obavezno se uz fanfare izvodi i svečana smena počasne straže Korazieri konjičkog puka u palati Kvirinal u Rimu. Centralna manifestacija odvija se u gradu Ređo Emilija, mestu gde je usvojena nacionalna zastava Italije.
Poljaci su počeli da slave praznik nacionalne zastave od 2004. godine, i to 2. maja, na dan između Međunarodnog praznika rada i Dana ustava u Poljskoj. Ovim danom se obeležava podizanje zastave iznad Berlinskog stuba pobede posle bitke za Berlin 1945. godine.
U Rusiji se obeležava 22. avgust u spomen na podizanje sadašnje zastave iznad zgrade Vrhovnog sovjeta Rusije nakon pokušaja puča 1991. godine.
Po ugledu na evropsku tradiciju, a opet oslanjajući se na duh srpskog naroda, ovogodišnja centralna manifestacija obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave održana je na Savskom trgu u Beogradu. Plato sa spomenikom Stefanu Nemanji izabran je kao prigodno mesto za održavanje ceremonije i podsećanje na velike vojskovođe srpskog naroda.
