Danas se navršava 22 godine od NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, kada je tokom neprekidnih 78-dnevne vazdušnih napada, prema podacima koji zvanično nisu usaglašeni, poginulo od 1500 do 3500, a povređeno više od 12 hiljada ljudi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine. Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Vučić će prisustvovati svečanosti u 20 časova u Kombank dvorani u Beogradu.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije Alijanse ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1. 031 pripadnik Vojske i policije.
Prema istom izvoru teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo.
Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada, NATO je izvršio 2.300 udara na tadašnju SR Jugoslaviju i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.
Tokom intervencije, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.
Povodom godišnjice NATO agresije predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u Lajkovcu da je obaveza Srbije da oprosti, ali je i obaveza da nikada ne zaboravi.
Zato ćemo, kazao je, gajiti kulturu sećanja, nećemo se stideti žrtava, već ponositi onim što je Srbija činila da sačuva svoju slobodu, svoja ognjišta i zemlju, rekao je Vučić.
Zbog pandemije korona virusa prošle godine nije bilo centralnog obeležavanja NATO agresije, a sutra će u Kombak areni biti, kako je održan prigodan program.
„Sećaćemo se naše poginule dece, civila, vojnika, ali i policajaca koji su bili krivi samo što su čuvali zemlju I branili njene granice“, poručio je on.
U Srbiji se tek od 2015. počelo sa centralnim obeležavanjem početka NATO agresije, koja je sve do tada nazivana „bombadovanjem“.
Do tada cveće i venci su glavnom polagani u organizaciji lokalnih vlasti na spomen obeležjima poginulih širom zemlje.
Srbiju je tog 24. marta napala koalicija 19 najmoćnijih zemalja sveta u nameri da joj otme Kosovo i Metohija, ali taj cilj do danas nije ostvaren.
Agresija NATO-a na Srbiju je izvedena pod nazivom “milosrdni anđeo”, a neposredni povod za to je bio navodni masakr civila u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Okončana je 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma. Ovaj sporazum je predviđao da će se jugoslovenske snage bezbednosti povući sa Kosova, a da će biti uspostavljen UNMIK, civilna misija Ujedinjenih nacija.
Inace, NATO je Srbiju napao bez odobrenja UN-a.
Pogledaj: Ukradena kutija sa novcem za lečenje male Lenke Žutković
