Srpska pravoslavna crkva i vernici u Srbiji u subotu obeležavaju slavu Svetog apostola Filipa, praznik u narodu još poznat i kao Božićne poklade.
U crkvenom kalendaru obeležen je crnim, „masnim“ slovima. Ovaj praznik je značajan po tome što su u ovaj dan poklade pred Božićni post, koji se ponekad naziva i Filipovim postom. Sveti apostol Filip rodom je iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog.
Revnosno je propovedao Jevanđelje u Aziji i u Grčkoj u kojoj su Jevreji hteli da ga ubiju, ali ga je Bog spasao moćnim čudesima. Tako arhijerej jevrejski, koji se ustremi na Filipa da ga bije, odjednom oslepe i sav pocrni.
Stradao je u 86. godini, tako što su njega i Vartolomeja neznabošci razapeli na drvo. Ljudi su potrčali da ih skinu, ali uspeli su da spasu samo Vartolomeja, dok je Filip izdahnuo. Mošti Svetog Filipa prenete su kasnije u Rim.
Prema starom narodnom verovanju, na ovaj dan trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima. Proslavi Božića, naime, prethodi veliki božićni post u trajanju od 40 dana, ali pre njega idu Božićne poklade odnosno gozbe. Upravo one obiluju različitim narodnim običajima.
Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite trikove. Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada. Različiti običaji se vezuju za ovaj dan, što zavisi od kraja do kraja.
Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice. Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: „Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac“.
