Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 24. novembra slave Svetog kralja Stefana Dečanskog, a ovaj dan se u narodu naziva još i Mratindan.
Stefan Uroš III Nemanjić (1276-1331) je bio sin kralja Milutina i otac cara Dušana. Otac je naredio da ga oslepe, a sin da ga u starosti udave.
Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećano mu je da će mu vratiti vid. Pet godina je sveti Stefan proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja. Svojom mudrošu, trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada.
Kada je prošlo pet godina sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepljenom kralju Stefanu koji je potom sagradio hram Visoki Dečani.
Svoj vek je proživeo kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 24. novembra 1336. godine. Zajedno sa svetim Savom i knezom Lazarom čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.
Narodna verovanja
U narodu, posebno u istočnoj Srbiji, postoje interesantni običaji povezani s ovim praznikom koji potiču iz paganskih vremena.
Po jednom, na Martindan su Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona. Tako je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu.
Takođe, postoji i izreka: “Sveti Mrata, sneg za vrata”, kojom je označen početak zimskog, hladnog i snežnog perioda godine. Narod je stara verovanja iz paganskog doba preneo na hrišćanske svece.
