Последња седмица пред Велики ускршњи пост назива се Бела недеља, по белом мрсу који се једе, а последњи, данашњи дан, Беле покладе. То су најсвечаније и најраспрострањеније покладе које би, ове године, требало прилагодити епидемијској ситуацији и мерама опреза.
Беле покладе добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и Велике, Завршне, Сирне или Проштене покладе, односно Проћка, јер се на овај дан опраштају свађе и увреде.
Обичај је да деца са породицама обилазе родитеље, носећи им поклоне.
Циљ је добити опроштај и часно започети пост. Беле покладе су празник целог села, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају.
У многим местима крећу се обредне маскиране поворке, које свуда радо дочекују и дарују. Обичаји се разликују од краја до краја, понегде се ложи велика ватра од сламе, звана крлештица.
Негде се ватра прескаче, негде тера зле духове. Или се игра игра која се зове „мачка“, у другом делу земље „лубачка“ и „паук“, или се организује венчање са обавезно мушком младом.
Млађи се маскирају у јунаке, или страшна бића са зубима од пасуља или кукуруза, брковима од вуне. Весеље траје до поноћи, а онда почиње седмонедељни пост.
У поноћ почиње Велики васкршни пост, 7 седмица посвећених прослављењу Бога и очишћењу душе и тела.
