Данас су Велике или Зимске задушнице, које најављују припреме за почетак Васкршњег поста. У појединим крајевима знају их и као – Отворене задушнице, јер се верује да Свети Петар, кључар пакла и раја, на овај дан отвара гробове.
Обичај је данас запалити свећу покојницима. Одувек се сматрало да су најважније задушнице баш ове, уочи Васкршњег поста. Најраније могу да буду 6. фебруара, најкасније 13. марта, што зависи од датума Ускрса.
Излази се на гробља, пале свеће и тамјан, деле прилози за душе умрлих и у спомен на њих, чине добра дела. Верује се да запаљена свећа осветљава пут умрлима до следећих зимских задушница, а молитва праведнога много може помоћи душама покојника.
Тамо где није могуће изаћи на гробље, обавезно свеће за помен покојника пале се у цркви или код куће.
У духу цркве је да се на овај дан на гробље износе само жито, вино и свећа. Све друго није потребно, неопходно, ни православно.
Постоје још Михољске, Митровске и Духовске или Тројичине задушнице.
