Након што је Русија припојила области на истоку Украјине, шансе за преговоре о миру са Кијевом су још мање него што су биле а са тим и шанса да се ублажи глобална економска криза.
Једна од основних последица кризе са којом се суочава читава Европа су енормно високе цене енергената а стручна јавност пред почетак зимске сезоне тврди да оне могу да постану и веће. Да ли ће до тога доћи и када би се то тачно и збило зависи од низа фактора, пише Данас.
Ситуација је свакако најтежа када је реч о снабдевању гасом али ништа није боља ни када је реч о струји и нафти. Услед економских санкција које су западне земље наметнуле Москви због војне интервенције у Украјини је руски државни гигант Гаспром још крајем августа саопштио да би цене „плавог енергента“ током зиме могле да прекораче ниво од 4.000 долара за 1.000 кубних метара.
Међутим, та процена је дата пре диверзије на гасоводима Северни ток 1 и 2 па експерт за енергетику Велимир Гавриловић за Данас каже да оне с обзиром на то могу да достигну и знатно већу цену на берзама од помињане.
„Реално је да током зиме цене гаса достигну толику вредност с обзиром на све што се у енергетици дешава. Треба нагласити да је руска компанија ту процену дала пре саботаже на два своја гасовода. После тога што се збило не би требало да представља изненађење да се цене гаса подигну и знатно више, односно да се не задрже на цифри од око 4.000 долара за 1.000 кубних метара гаса“, објашњава Гавриловић.
То доводи и до логичног питања да ли ће руски гас, од кога потрошачи у Србији зависе у потпуности, поскупети односно да ли ће „Србијагас“ за „плави енергент“ Москви плаћати вишу цену од оне која је сада актуелна.
Србија делимично сигурна за цену гаса
Када је реч о количинама које су крајем маја током телефонског разовора уговорили Владимир Путин и Александар Вучић, оне су предмет трогодишњег уговора и на њих стога неће утицати најављени раст гаса на европским берзама током грејне сезоне, која у нашој земљи почиње за тачно 15 дана. То су количине у износу од 2,2 милијарде кубних метара гаса и договорена цена се креће у распону од 310 до 408 долара за 1.000 кубних метара гаса.
Међутим, Србији је за подмиривање потреба домаћег тржишта потребно додатних 800 милиона кубних метара гаса. Није саопштено по којим ценама Гаспром испоручује те количине гаса за потребе потрошача у нашој земљи али домаћа стручна јавност тврди да су оне у распону од 900 до 950 долара за 1.000 кубних метара гаса.
У том сегменту нема дугорочног уговора што оставља простор за бојазан да ће услед најновијих дешавања и штете коју је Москва претрпела због диверзије на Северном току 1 и 2 берзанска цена енормно скочити што би договорену цену за 800 милиона кубних метара коју „Србијагас“ купује од Гаспрома подигло на ниво већи од 1.000 долара. За Србију која поред гаса и нафте у овој зимској сезони мора да, услед мале производње, увози и струју то би свакако представљало велико новчано оптерећење.
На увоз струје до краја године 1,5 милијарда евра
Када је реч о струји, њена берзанска цена је већ знатно висока, наглашава Гавриловић, и износи око 700 евра по мегават сату. Да ли ће током зиме она ићи на горе, саговорник листа „Данас“ поручује да ће то у првом реду зависти од потрошње.
„Тешко је прогнозирати шта ће се дугорочно дешавати на тржишту струје јер на то утичу бројни фактори. Треба сачекати и видети да ли ће мере штедње електричне енергије које су промовисали надлежни у Србији дати резултате и да ли ће се услед кризе смањити њена потрошња када је реч о привреди“, наводи Гавриловић.
Оно што је познато је да Електропривреда Србије, која услед непрофесионалног руковођења предузећем од стране нестручних кадрова владајућих партија, не може да произведе довољно струје из својих постројења, због чега ће у знатној мери морати да је увози. Према изјавама надлежних, за увоз струје до краја текуће грејне сезоне биће потрошено 1,5 милијарди евра на шта треба додати и исту суму која је зарад те сврхе већ потрошена од краја прошле године. Гавриловић процењује да ће сума потребна да би се то остварило бити и већа те да ће износити око две милијарде евра.
Поскупеће и нафта
Када се говори о нафти, саговорник београдског листа истиче да ће и ту доћи до скока цене али не у том проценту као код примера ради гаса а разлог је тај што поред Русије која се налази под ембаргом постоји још низ великих произвођача „црног злата“. Да ли ће њена цена прећи ниво од 100 долара по барелу првенствено зависи од тога када ће бити активирана одлука западних земаља да се административним мерама ограниче цене руске нафте.
Таква одлука дефинитивно може да повећа цену нафте по коме га плаћа НИСе, јер би цене конкуренције, у одсуству руске нафте на тржишту, сигурно скочиле. Међутим, невезано за то Србија ће се од 1. новембра свеједно суочити са већим ценама нафте јер више неће моћи да рачуна на јефтину руску.
Наиме, 1. новембра ступа на снагу шести пакет санкција ЕУ Русији због рата у Украјини који предвиђа забрану трговања и преноса руске нафте кроз територију ЕУ. Забрана се односи на сву руску нафту која се до крајњих купаца транспортује морским путем. Баш на тај начин у Србију стиже „црно злато“ из Руске Федерације. Та нафта се прво танкерима довози до луке Омишаљ у Хрватској а потом Јадранским нафтоводом (ЈАНАФ) путује до рафинерије НИС-а у Панчеву где се прерађује.
Од 1. новембра санкције ЕУ ће спречити да се то и даље дешава а Србија ће остати без руске нафте која је купована по цени 30 одсто нижој од оних које су формирали други снабдевачи наше земље. Поред руске, Србија се снабдева и нафтом купљеном у Ираку и Казахстану, као и веома малим количинама из Норвешке.
