Од последњег пописа становништа у Србији прошло је 11 година. Нови је требало да буде лане, али је померен због пандемије. Коначно, пописивачи крећу на терен 1. октобра. Припреме су увелико у току, а биће и много новина.
Најзначајнија новина односи се на начин прикупљања података. Пописивачи ће, први пут, уместо папирних упитника попуњавати електронске формуларе и за то ће користити лаптопове.
„Друга новина подразумева да ће попис трајати месец дана, док је претходни трајао 15, и да ће бити ангажовано мање пописивача“, објашњава начелница Одељења за попис становништва у Републичком заводу за статистику Љиљана Ђорђевић, у разговору за „Магазин на првом“ Радио Београда 1.
Додаје да су предности које доносе ове организационе промене у брзини обраде података. На овај начин прескаче се фаза уноса података, која је раније трајала неколико месеци. Подаци ће бити квалитетнији јер су у саму апликацију уграђена правила логичке контроле (нпр. нећете питати дете од две године о економским активностима). То ће убрзати рад пописивача. Обезбеђена је и далеко боља заштита личних података, јер се они директно шаљу у базу, криптовани су и нико им не може приступити.
У методологији пописа нема великих промена. По међународним стандардима постоје обавезна питања која се односе на пол, старост, брачни статус, држављанство, националну припадност, вероисповест, економске активности…
То је важно због упоредивости података са другим земљама. Поред тога биће укључена и питања од националног интереса, а прате се и захтеви корисника у међупописном периоду, наглашава саговорница Радио Београда.
Тако ће бити додато питање које се односи на грађане Србије који су радили у иностранству. Током претходног пописа постављано је само питање када су се вратили у земљу, док ће овог пута пописивачи тражити податак када су отишли из земље, када су се вратили.
Циљ је да се боље прате миграције, да се види у коју земљу најчешће одлазе грађани Србије и колико су се задржавали.
На захтев научних радника унето је питање које се односи на фертилитет. Питање о броју биолошке деце сада се поставља и мушкарцима, наглашава Ђорђевић.
У попису становништва ове године радиће 15.000 пописивача. Јавни позив за пријаву кандидата биће објављен око 20. јула.
Да би неко био пописивач мора да буде пунолетан, да има завршену најмање средњу трогодишњу школу, да је држављанин Србије, да поседује основна знања о раду на рачунару, да није осуђиван и да се против њега не води кривични поступак. Предност ће имати незапослени са вишим нивоом образовања.
За изабране кандидате предвиђена је и обука. Све информације у вези са пријављивањем могу се пратити и на сајту popis2022.stat.gov.rs.
Љиљана Ђорђевић подсећа да је циљ и овог пописа да добијемо прецизну слику о томе колико нас је, каква је територијална дистрибуција становништва, која су нам села опустела, колико смо стари, у каквим условима живимо, чиме се грејемо…
„Прелиминарне резултате који садрже број пописаних станова, лица и домаћинстава имаћемо већ до краја новембра, а коначни резултати, по разним обележјима, биће сукцесивно објављивани од пролећа 2023. године“, нагласила је.
Према резолуцији УН све земље чланице имају обавезу да од 2015. до 2024. године спроведу најмање један попис.
Већина земаља ЕУ урадила је то 2021. Иако је и Србија требало да то учини прошле године, још увек смо у прописаном оквиру и чињеница да ћемо се пописивати ове године ништа не ремети, закључује саговорница Радио Београда 1.
