Брак и ванбрачна заједница по Уставу Србије су изједначени, с тим што је код ванбрачне заједнице нужно да партнери живе заједно, док брак може да постоји и када су супружници растављени.
Када је потребно остваривање одређених права у току или након прекида ванбрачне заједнице, јавља се питање доказивања њеног постојања и трајности.
Такође, ниједан од ванбрачних партнера не сме бити у браку са трећом особом када је у питању признавање ванбрачне заједнице и права која из ње проистичу.
Доказивање ванбрачне заједнице од 2019. године посебно је често због утврђивања права на породичну пензију.
Адвокат Мијодраг Иванић у емисији „Закон 1 на 1“ на телевизији Тањуг појашњава процедуру доказивања и указује да се ово право утврђује у ванпарничним поступцима.
„Судска пракса је различита, али најчешће је за доказивање постојања ванбрачне заједнице потребно да два сведока посведоче да су партнери живели у заједници три године, мада закон није определио број година“, навео је Иванић.
Поред тога, у неким случајевима биле су довољне заједничке фотографије настале за време трајања ванбрачне заједнице, или други докази, напоменуо је.
Даље појашњава да је од 2019. године изменама закона омогућено и ванбрачном партнеру да наследи породичну пензију, што раније то није било могуће, али сада и ванбрачни партнер улази у круг чланова породице који се сматрају носиоцима овог права.
Што се тиче имовине стечене у браку, према речима адвоката, важи претпоставка да су супружници стекли по 50 процената имовине тј. једнаких удела.
„То је претпоставка која је оборива из различитих разлога. Што се тиче ванбрачне заједнице подела имовине би дефинитивно најпре да се реши сагласношћу ванбрачних партнера. Један од тих начина је да се они, било пред јавним бележником или на други начин, договоре како ће да поделе своју ванбрачну тековину коју су стекли у заједници“, указао је адвокат.
Уколико сагласност постоји, партнери имовину могу да поделе споразумно пред јавним бележником, а у супротном, ако нема сагласности због нарушених односа међу партнерима, примениће се општи режим пред надлежним судовим и процедуре, рекао је Иванић.
„У тим случајевима један од партнера појављује се у улози тужиоца и подноси тужбу за утврђивање ванбрачне тековине, односно његовог доприноса у стицању имовине која је стечена у ванбрачној заједници. У овим поступцима примењују се исте законске одредбе као и код поделе имовине након развода брака“, указао је Иванић.
Ванбрачни партнер након смрти другог партнера и даље нема законско право на наслеђивање.
