Ko je položajnik i kakvi običaji ga prate

2204

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. U našem narodu ovaj praznik se vezuje za najlepše verske običaje i obrede koji su se održali i danas, mada delimično promenjeni.


Pravoslavni vernici, čija crkva poštuje stari julijanski kalendar, Božić, rođenje Isusa Hrista, proslavljaju 7. januara. Prethodi mu božićni post, koji traje od 28. novembra do 6. januara. Osnovni ciljevi posta su: proslavljanje Boga i njegovih svetih i očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti. Post podrazumeva molitve i činjenje dobročinstava, uzdržavanje od loših misli, želja i dela, kao i uzdržavanje od mrsne hrane.

Iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima, kod Srba se Božić i praznici vezani za njega najsvečanije proslavljaju i obiluju našim lepim običajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini. Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: „Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!“

Badnji dan, 6. januar

 

Dan uoči Božića se zove Badnji dan. Od svih praznika tokom godine, kao i raznovrsnih i lepih običaja koji ih prate, ovaj dan se posebno izdvaja po načinu svetkovanja.

Naziv je dobio po badnjaku, mladom hrastovom ili cerovom drvetu koje se tog dana rano ujutru seče u šumi i donosi pred kuću, gde stoji do uveče.

Na Badnji dan se takođe loži vatra i peče pečenica, a domaćice pripremaju bogatu trpezu za Božić (pileću čorbu, sarmu, pitu od oraha…).

 

Badnje veče

Kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Domaćica u slami, koja  simbolizuje jasle u kojima je rođen Isus  Hrist, skriva slatkiše i sitne poklone, a običaj je da deca pijuču kao pilići dok ih traže.

Zatim se porodica okuplja oko posne trpeze, na kojoj su najčešće prebranac, sveža ili sušena riba i posna pogača.

Danas se svi ovi običaji prilagođavaju gradskoj sredini gde nema ni vatre, ni ognjišta, ni šume. Umesto velikog drveta se uzima hrastova grančica i mala količina slame. Sve to se uoči Božića stavlja ispod slavske ikone. Potom se zapale sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se okadi tamjanom.

Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za osobe koje su prijateljski bliske kaže da su “kao Božić i Badnji dan”.

Božić, 7. januar

 

Najradosniji praznik kod Srba slavi se tri dana. Božić je praznik dece i roditeljstva, te se tog dana obavezno okuplja porodica i obilaze najbliži rođaci.

Rano ujutru  7. januara, ukućani oblače svečanu odeću  i odlaze u crkvu na Božićnu liturgiju. Jedni druge pozdravljaju rečima „Hristos se rodi!“, odnosno „Vaistinu se rodi!“.

Резултат слика за božićna trpeza

Česnica

Domaćica tog jutra mesi testo od kojeg peče pogaču česnicu. U nju se stavlja metalni novčić (zlatni, srebrni, ili običan). Kada je pečena, iznosi se na sto na koji je postavljen Božićni ručak. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom, i potom lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo u kome je novčić – biće srećan cele godine.

Položajnik

Položajnik za radost: Prva osoba koja na Božić uđe u dom ima posebnu misiju

Veruje se da će porodica zahvaljujući tome biti zdrava i radosna tokom cele godine, uz prizvuk starog verovanja da je položajnik mudrac sa istoka

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here