Već dokazano štetan, duvanski dim u doba pandemije dodatni je rizik za lakše širenje virusa i za teže oblike obolevanja od kovida, pokazuju brojna naučna istraživanja. Nacionalni dan bez duvanskog dima, ove godine obeležava se pod sloganom: „365 dana bez duvana“. Iako dve trećine odraslog stanovništva ne puši, i dalje su svuda izloženi duvanskom dimu. Već pet godina čeka se na usvajanje zakona koji predviđa zabranu pušenja u svim zatvorenim javnim prostorima.
Čak ni u vreme epidemije u Srbiji nije zabranjeno pušenje u ugostiteljskim objektima, što najviše ugrožava radnike u njima. To se u gotovo svim evropskim zemljama odavno podrazumeva. Sada idu i korak dalje, pušenje se zabranjuje i na ulici.
U Milanu na primer, zabranjeno je kod stajališta gradskog prevoza, u parkovima, na igralištima, ne samo zbog štetnog duvana već i zbog širenja virusa.
„Tamo gde je velika koncentracija ljudi na trgovima i slično, upravo zato što se na taj način, skidanjem maske, duvanjem, izduvavanjem vazduha iz pluća širi virus korone“, kaže dr Srmena Krstev, predsednica Republičke stručne komisije za kontrolu duvana Ministarstva zdravlja.
„Kovid nam je ukazao koliko su naša pluća ranjiva, jer su ove sve studije pokazale da su oni koji su oboleli od kovida a bili pušači, da su nažalost oboleli od težih oblika kovida, da su nažalost zahtevali intenzivnu negu i respiratore“, dodaje dr Ika Pešić, član Republičke stručne komisije za kontrolu duvana Ministarstva zdravlja.
Godišnje više od pet hiljada ljudi oboli od raka pluća, a oko 90 odsto obolelih su pušači.
„Kod mnogih pacijenata kojima su rađeni skeneri zbog kovida, nađeni su asimptomatski tumori pluća i oni su da kažem uslovno, na vreme počeli sa lečenjem“, ističe prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Istraživanja pokazuju da je 60 odsto dece u svojim domovima ugroženo duvanskim dimom, mladi gotovo svuda gde izlaze. Zato je „Misija: Kiseonik“ pokrenula peticiju za hitno usvajanje izmene zakona koji će zabraniti pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima.
„Kafići, restorani, klubovi, kada bi tamo bilo zabranjeno pušenje, elektronske cigarete, nargile, sigurni smo da bi se procenat mladih koji su aktivni i pasivni pušači smanjio“, smatra Vanja Branković.
Zbog posledica pušenja u Srbiji godišnje umre 15.000 ljudi. U svetu osam miliona, najviše u siromašnim zemljama.
One bogatije, kao Švedska, Finska, Velika Britanija, nastoje da se u narednih desetak godina potpuno oslobode od duvanskog dima.
