Мале фарме се гасе, велике раде никад боље: „Месо нам је сада можда најскупље у региону“

"Ако неко треба да се жали, то треба да се жале купци, "

550
Фото: Canva

Након што је Влада Србије уредбом ограничила цену свињског бута, плећке, свињског врата и слабине са костима, реаговали су и произвођачи и продавци меса.


Док сточари најављују да ће тражити хитан састанак са председником Србије, јер се и по актуелној цени од 260 динара по килограму живе ваге, фарме гасе, поједини велики произвођачи, који имају затворен круг од њиве до трпезе, оцењују да ситуација у свињарству никад није била боља, преноси Еуронеwс Србија.

Професор Пољопривредног факултета и власник једне огледне фарме свиња Витомир Видовић каже да су у највећем проблему они који су гајили крмаче, јер је цена свиња осцилирала и у Европи. Прво су, како прича за Еуронеwс Србија, Кинези увели блокаду увоза из Немачке и појавио се вишак меса у Европи, због чега је цена пала. Ипак, људи у Европи су, како наводи, сачували и крмаче и радна места, а домаћи фармери су поклали на хиљаде крмача.

Цена свиња живе ваге отишла је скоро дупло горе у односу на почетак године, била је око 135, а сада је и више од 260 динара, али су поједини произвођачи и даље у тешкој позицији.

„Они који су преживели сад враћају губитке, али они који су имали крмаче су губили од 5.000 до 8.000 по једном товљенику. Десиће се да ће фабрике сточне хране, да ће кланице, морати да граде своје фарме или ће увозити прасад као што је садашњи тренд, а у том случају ћемо онда имати месо које ће имати европску цену“, каже Видовић.

Мале фарме се гасе, велике се шире

„Пошто је наша фарма релативно нова, животиње су из увоза, високо продуктивне, високи здравствени статус, па имамо мале губитке, а високу производњу, па се ту негде сналазимо са том лошом ценом. Верујем да је на мање произвођаче који не могу да издрже те лоше периоде много теже утицало него на нас“, каже Владислав Вишњић, руководилац производње на фарми Мистрал комерц у Хртковцима.

Ова фарма, са 750 крмача, односно десет хиљада животиња спада у средње. Стање на тржишту, које је, причају, почетком године било изузетно тешко, почело је да се поправља од увођења обавезног обележавања домаћих производа у радњама. Владина уредба о ограничењу цене свињског меса на њих није много утицала, јер је продајна цена, за разлику од пре пола године, кажу, сада добра. Ипак, мноштво малих фарми у међувремену је престало да постоји.

„То је можда неких око 30 одсто. У принципу, они који немају сопствену производњу прасади, који морају да купују прасад из увоза и који морају да финансирају сву ту производњу директно. Значи, да плате прасе, да плате сточну храну која је у последњих неколико месеци достигла нивое који нису забележени, они су у великом проблему“, напомиње Вишњић.

Миленко Ђурђевић, власник Индустрије меса Ђурђевић, каже за Еуронеwс Србија да фармери треба да буду презадовољни овом ценом.

„Ако неко треба да се жали, то треба да се жале купци, јер буквално месо нам је сада можда најскупље у региону“, сматра Ђурђевић.

Тако ситуацију у свињарству у Србији види власник једне од великих компанија у месној индустрији. Они имају затворен круг – од производње житарица, преко сопстевних фарми, кланице и паковања меса. Владином уредбом нису били задовољни, јер није обухватала цену паковања, па су заједно са трговинским ланцима писали надлежним министарствима и уредба је измењена, а максимална дозвољена цена повећана.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here