У Србији се 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања Националног дана без дувана упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дувана као и последице излагања дуванском диму.
У оквиру обележавања Националног дана без дувана интензивирају се активности на промоцији живота у окружењу без дувана као и значаја престанка употребе дуванских производа.
Дувански дим садржи преко 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна оболења.
У свету сваке године услед употребе дувана и изложености дуванском диму превремено умире близу осам милиона људи односно више од 20 000 сваки дан. У Србији, најмање 15.000 људи превремено умре због пушења. Употреба дувана је повезана са настаном бројних болести.
Готово да нема органа у људском телу на који дуван нема штетан утицај, а докази о болестима изазваним дуваном се повећавају већ деценијама. Од свих смртних случајева узрокованих кардиоваскуларним болестима, 17% је узроковано употребом дувана и изложености дуванском диму. Пушење је такође повезано са раком плућа као последица директног излагања плућа карциногенима у дуванском диму.
Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са обољењем од других малигних болести као што су рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста као што су пародонтитис и многи други.
Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Употреба дувана је такође повезана са повећаним ризиком умирања код оболелих од неких заразних болести као што је туберкулоза.
Посебно осетљива популација су млади, а већина данашњих пушача прву цигарету је запалила током адолесценције. Деца су посебно осетљива и на изложеност дуванском диму из окружења, који код деце и одојчади узрокује бројне здравствене проблеме као што су чешћи и јачи напади астме, респираторне инфекције и инфекције уха.
Непушачи који су изложени дуванском диму удишу исте канцерогене материје као и пушачи. Што је већи ниво изложености дуванском диму, већи је ризик од развоја рака плућа, болести срца и крвних судова и других оболења.
Родитељи могу да заштите децу од дуванског
дима уколико:
- Не дозволе пушење унутар или у близини куће.
- Не дозволе пушење у ауту, чак ни када је отворен прозор.
- Залажу се да вртићи, школе и сва друга места на којима деца проводе време буду без дуванског дима.
- У свакој прилици за боравак своје породице бирају објекте, јавне површине, просторије и ресторане у којима пушење није дозвољено и буду свесни чињенице да делимична забрана пушења не пружа заштиту од изложености дуванском диму.