Цене нафте достигле су највише вредности од октобра 2014. године. То је последица геополитичких тензија, редуковане производње, али и повећане потражње.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже за РТС да нема довољно нафте на тржишту, да постоје велики ризици па се и залихе подижу, као и да смо ушли у период раста цене нафте који неће тако брзо стати. Упозорава да до пролећа можемо доћи до цене од преко 100 долара по барелу.
Томислав Мићовић истиче да је дошло до наглог повећања цене нафте, као и да то указује да се догодило неколико ствари и на страни понуде, али и на страни потражње.
„Пре само недељу дана Хути су напали нафтна постројења у Саудијској Арабији што је додатно подигло тензије у том делу света, затим дошло је до велике хаварије на врло битном нафтоводу који води из Ирака – од Киркука до Средоземља, преко Турске – тај логистички проблем уопште није наиван и велике количине нафте се допремају на Медитеран управо тим правцем“, наводи Мићовић.
Наглашава да је питање када ће прорадити тај нафотовод, а да је он битан и за Србију.
„Србија се снабдева нафтом у Медитерану, сваки дефицит нафте ту може изазвати проблем у снабдевању, јер је та Киркук нафта завршавала у Хрватској, Италији, Шпанији, чак је и Нафтна индустрија Србија у неколико наврата куповала Куркук нафту, то је просто на тржишту оно што се нађе и што је најповољније у том тренутку“, додаје Мићовић.
Поред тога, када је реч о потражњи, криза у Украјини доводи до тога да многе земље желе да подигну ниво залиха.
„Потражња расте, а истовремено ковид више не оставља онакве последице на потрошњу нафте као што је претходних година остављао. Очигледно да су сви жељни раста економије, да су сви жељни путовања, да се много брже враћамо у неко редовно стање потрошње него што је то било претходних годину, две дана“, каже Мићовић.
Истиче да када се све то сабере долазимо до тога да нема довољно нафте на тржишту, да постоје велики ризици, па се и залихе подижу, као и да смо ушли у период раста цене нафте који неће тако брзо стати.
„Овог пута се аналитичари са свих страна слажу да врло брзо, до пролећа, можемо доћи до цене од преко 100 долара по барелу. То је забрињавајуће и то треба да упозорава и нашу власт да припреме одговор на тако нешто“, поручује Мићовић.
На питање да ли неко наговештава раст производње, Мићовић каже да ће већ у фебруару ОПЕК повећати са 400.000 барела на дан квоту испоруке која је раније договорена, али да то неће бити довољно.
„Испоставило се да неке од земаља ОПЕК-а и не могу да испуне ту квоту, после пар година редукованих инвестиција у нова истраживања и постројења, неке од земаља ОПЕК-а не могу да испуне своје квоте и то заиста може представљати проблем“, додаје Мићовић.
Када је реч о цени брент нафта, она је од почетка године порасла око 10 долара по барелу. Истиче да смо 1. децембра имали цену од 68 долара, а да је сада 87 долара по барелу.
„Овај последњи скок је тензија која је настала на тржишту изазвала и највероватније ће овај врх по свему судећи наставити да расте до 100 долара по барелу“, наглашава Мићовић.
Расте и потрошња нафте, високе цене ће смањити економски раст
На питање ли је потрошња горива у Србији порасла, Мићовић каже да они раде анализу тржишта и да ковид више не утиче толико на потрошњу, тј. да она није смањена.
Истиче да ове године већ трошимо више него 2019. године, а да то није случај у многим земљама, али да сви иду ка томе.
„Очекује се да ће 2022. године бити значајно премашена та потрошња из 2019. Економски раст увек вуче са собом повећање енергетске потрошње, ми још увек нисмо обавили неку транзицију ка зеленој енергији и та енергија још увек потиче из фосилних извора и наравно да потрошња нафте мора да подстакне тај економски раст“, наводи он.
Са друге стране, истиче Мићовић, овако високе цене нафте ће смањити тај економски раст.
„Не можете очекивати од привреде веће инвестиције, развој при високим ценама енергената. То је једно сада врзино коло у које смо упали делом и због нагле транзиције ка зеленој енергији која нам не може дати тако брзо одзив“, сматра Мићовић.
Постоји ризик да нуклеарни споразум са Ираном буде одложен. То значи да би иранска нафта остала изван тржишта, а то би повећало потражњу. Мићовић каже да иранска нафта углавном завршава на истоку Азије и они су врло битан снабдевач тог дела планете.
„Сваки поремећај у ситуацији када немате довољно нафте би довела до још већег скока цене нафте“, додаје он.
Када је конкретно реч о Ирану, Мићовић каже да они могу да имају велики удео у глобалном снабдевању, али да имају политичка ограничења, као и да они доста и крију количине нафте које испоручују.
А због тензија између Русије и Украјине, говори се о томе шта би значила суспензија рада гасовода „Северни ток 2“ на дужи рок. Мићовић каже да се први пут десило да због поремећаја у снабдевању гасом, нафта улеће као замена за природни гас.
„Сва потрошња гаса, електричне енергије, нафте све то може да се прелије из једног у друго. Криза у гасу може да изазове и кризу у нафти и обрнуто. Природни гас у овом тренутку у највећој мери задовољава пре свега оне критеријуме загађујућих материја и самим тим он је пожељан енергент и због тога се Европа окреће гасу, али других извора сем ових руских за тај део, око четвртине гаса Европа добија из Русије, то је јако велики удео да би се тек тако играли да без тога остану“, наводи Мићовић.
Шта Србија може да уради
Говорећи о томе како ће се сва ова дешавања одразити на Србију када су снабдевање нафтом и дериватима, Мићовић истиче да ми већину нафте увозимо и да све утиче на цене.
„Ми имамо јако мале количине домаће нафте да бисмо на било који начин могли том нафтом, а она и компанијска нафта коју експлоатише Нафтна индустрија Србија, и тешко да би ту држава могла тиме нешто да ублажи евентуални скок цена“, додаје он.
Поручује да ће се овај скок цена који се дешава свакако одразити и на наше тржиште.
„Цена нафтних компанија, дистрибутера, увек прати трошкове и онолико су у могућности да због смањења трошкова спусте цену они ће због међусобног односа на тржишту то и урадити, али онај други део – држава, када су овако високе цене приход од ПДВ-а је већи него што је пројектовала, јер ово су прилично веће цене. Постоји ту простора да држава смањењем фискалних оптерећења горива помогне целој економији на друштву да се не пренесе сав тај утицај високих цена горива на све производе и услуге, јер то ће онда изазвати једну ланчану реакцију“, закључује Мићовић.
