Srbija je na pragu demografske starosti, a natalitet je najmanji u poslednjih deset godina, navodi se u godišnjem izveštaju Batuta.
Prema poslednjim podacima, broj stanovnika u Srbiji iznosi 6.899.126. U odnosu na 2019. godinu stopa smrtnosti veća je za čak 15 odsto. Komentarišući ovu statistiku, Slavica Đukić Dejanović, specijalista psihijatrije i savetnica predsednice Vlade Srbije, ocenjuje da je kovid19 svakako uticao na ove brojke.
„Mi smo ozbiljno natalitetom i populacionom politikom počeli da se bavimo 2016. godine i 2019. smo dočekali sa sjajnim rezultatima. Imali smo najveći broj novorođenih beba te godine u odnosu na sve zemlje bivše Jugoslavije, Mađarsku, Bugarsku i Albaniju. Radovalo je i to što je reč u najvećem broju slučajeva bilo o trećem ili četvrtom detetu. Međutim, korona je sigurno bacila senku na te dobre trendove zbog nesigurnosti u svim oblastima života“, navela je Đukić Dejanović za televiziju K1.
Ona je dodala da veruje da će se Strategijom za podsticaj rađanja pomoći da brojke ponovo budu ohrabrujuće.
„Svakako, ona je samo okvir. Kada je reč o povećanju stope smrtnosti, mi smo stara nacija, a pandemija je uticala na to da osobe starije od 70 ili 80 godina nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti na koju su navikli“, navela je Đukić Dejanović.
Prema podacima, stopa smrtnosti od korone je 8,9 odsto godišnje, dok su kardiovaskularne bolesti i dalje ubedljivo vodeći uzrok smrtnosti i to u procentu od čak 50 odsto od ukupnog broja umrlih.
„Zbog kovid pacijenata pristup zdravstvenoj zaštiti je otežan pa je mortalitet uzrokovan drugim bolestima povećan. Korona je sa zaključavanjem i fizičkim distanciranjem donela i tihu pandemiju depresije. Time ozbiljno moramo da se pozabavimo jer su ljudi u strahu. Mnogi i u panici. Mi još uvek toliko toga o kovidu ne znamo, ali ono što znamo je da će pandemija utihnuti kada dostignemo kolektivni imunitet od najmanje 75 odsto“, navela je ona.
Statistika
U Srbiji je prošle godine registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu 2016. do 2019. godine, što predstavlja višak smrtnosti od +14,7 odsto. Opšta stopa smrtnosti iznosila je 16.9 na 1.000 stanovnika.
Očekivano trajanje života Srbiji 2020. godine znosi 74,2 godina, 71,4 za muškarce i 77,2 za žene i pokazalo je značajno manju vrednost nego pre dve godine. Najduže očekivano trajanje života je u Beogradu 75,3 godine, 72,3 za muškarce i 78,2 za žene, a najkraće u Severnobanatskom okrugu ukupno 72,3 godine, 69,5 za muškarce i 75,4 za žene.
U Srbiji su 2020. godine žene u fertilitetnom dobu (15 do 49 godina) činile 21,7 odsto ukupne populacije, a stanovništvo od 65 i više godina starosti čini 21,1 odsto populacije.
Vitalni indeks (broj živorođenih na 100 umrlih) je u padu sa značajno manjom vrednošću u 2020. godini (52,8) u odnosu na 2019. godinu (63,5). Stopa smrtnosti odojčadi nakon kontinuiranog pada pokazuje porast u odnosu na 2019. godinu i u 2020. godini iznosi 5 na 1000 živorođenih.
Kako se naglašava u publikaiciji, najčešći uzroci smrti prošle godine pripadaju sledećim grupama bolesti:
– Bolesti sistema krvotoka 47,3 odsto (muškarci 42,4 odsto i žene 52,6 odsto),
– Tumori 18,3 odsto (muškarci 19,8 odsto i žene 16,7 odsto),
– Kovid19 8,9 odsto (muškarci 11 odsto i žene 6,6 odsto),
– Bolesti sistema za disanje 5,7 odsto (muškarci 6,5 odsto i žene 4,9 odsto),
– Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma 3 odsto (muškarci 2,6 odsto i žene 3,4 odsto).
Procenjen broj stanovnika u Srbiji prošle godine bio je 6.899.126, što je pad od 8 odsto (za 598.875) u odnosu na 2002. godinu (7.498.001). Prošle godine broj stanovnika u Srbiji pao je i u odnosu na poslednji popis 2011. godinu za 287.736, odnosno za 4 odsto. Pre deset godina u Srbiji je živelo 7.186.862 ljudi.
