Шести пакет санкција Европске уније подразумева и прекид снабдевања нафтом преко Јадранског нафтовода, а из Министарства енергетике кажу да ће бити нафте без обзира на санкције.
Из ресорног министарства су рекли да им је од раније познато да после 1. новембра неће бити могуће снабдевање руском нафтом.
„Због тога ће се домаћа рафинерија и нафтне компаније, након овог датума, снабдевати са слободног тржишта. Најбитније је то да ће тржиште нафте и домаћа рафинерија имати нормално снабдевање и да неће бити прекида у испоруци горива“, навели су из Министарства рударства и енергетике.
У првом нацрту овог предлога ЕУ, Западни Балкан је био изузет од ограничења које се односи на увоз руске сирове нафте.
Иницијално је требало да се омогући његов транзит преко Хрватске, али након расправе на нивоу амбасадора држава чланица ЕУ, параграф о изузећу је уклоњен због неусаглашавања Србије са санкцијама ЕУ против Русије, писао је Радио слободна Европа.
До пре неколико месеци, Србија је готово две трећине нафте добијала из Ирака, затим у просеку 15 одсто преко Русије, из Казахстана 10 одсто, док је из Норвешке стизало око један одсто.
Међутим, у претходном периоду је држава са 16 на 60 одсто повећала увоз руске сирове нафте, која је појефтинила, због чега је значајно смањем увоз из Ирака, али и Казахстана.
Стручњак за енергетску ефикасност Милош Здравковић је за Блиц Бизнис рекао да ће држава морати да се усмери на нафту из ове две азијске државе и да тај заокрет може да доведе до неких поремећаја на берзи.
„Нафта је берзанска роба, што значи да цену одређују понуда и тражња. У овом случају, када ће руске нафте бити мање, последице би могле бити притисак на тражњу, а то би могло да доведе и до веће цене на берзи“, рекао је Здравковић.
Јадрански нафтовод је изграђен 1979. године и њиме се нафта дистрибуира за потребе рафинерија у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини, Србији, Мађарској, Словачкој и Чешкој.
