Министарство финансија предложило је да минималац у 2023. години буде повећан за 14,3 одсто, што значи да ће минимална цена рада уместо досадашњих 201,22 динара бити 230 динара по радном часу. Тако ће, минимална месечна зарада за просечна 174 радна сата са 35.012.28 динара бити повећана на 40.020 динара, пише Бизнис.рс.
Повећање минималне цене рада у 2023. години, за послодавце ће бити апсорбовано кроз смањење издатака за ПИО и повећање неопорезивог дела дохотка.
Истовремено, ово повећање биће праћено растерећењем привреде кроз повећање неопорезивог дела зараде са 19.300 на 21.712 динара, као и смањењем доприноса за пензијско-инвалидско осигурање на терет послодавца за један одсто.
„Повећањем минималне цене рада за 14,3 одсто укупни фонд плата повећаће се 41 милијарду динара годишње (односно око 350 милиона евра). Међутим, имајући у виду кретања на глобалном тржишту и кризу која је захватила све националне економије, држава Србије је одлучила да на себе практично преузме терет повећања минималне цене рада, а кроз повећање неопорезивог дела зараде и смањењем доприноса за ПИО на терет послодавца. Укључујући и умањење које ступа на снагу 1. јануара 2023. укупна оптерећења на зараде смањена су са 64 одсто, колико су износила у 2017. години, на 59,4 одсто колико ће бити у 2023. години, што је за 1,9 одсто мање него у 2022. години“, саопштила је Унија послодаваца Србије (УПС).
Помоћ привреди у целини
Овај предлог председник УПС-а Милош Ненезић оценио је као корак даље у ојачавању животног стандарда најугроженијих категорија запослених, али и помоћ у одржавању пословања већег дела предузећа, односно привреде у целини.
„Разумемо захтев синдиката да минимална зарада већ сада достигне минималну потрошачку корпу, али знамо и да се српска привреда последњих година суочила са више ситуација које су негативно деловале, почевши од пандемије коронавируса, преко сукоба у Украјини, недостатка сировина, губитака тржишта и енергетске кризе, чему нажалост очигледно није још увек крај. Захваљујући разумевању државе, која се одрекла дела својих прихода, уз све остале мере помоћи које нама послодавцима пружа са огромним разумевањем доста лакше пролазимо кроз ова турбулентна времена“, рекао је Ненезић.
Повећање неопорезивог дела зараде и смањење доприноса за ПИО на терет послодавца представља значајну олакшицу за предузећа. На пример, ако предузеће запошљава 500 радника, са просечном бруто платом од 102.523 динара (колико је износила у јуну ове године), на годишњем нивоу уштедеће 7.598.580 динара.
Неопорезиви део зараде 2015. године је износио свега 11.433 динара, а када идуће године достигне 21.712 динара биће то укупно повећање од 52,6 одсто што представља успех свих оних који се боре за бољи привредни амбијент, оцењују у УПС-у.
С обзиром да на јучерашњој седници Социјално-економског савета социјални партнери нису постигли сагласност, одлуку о висини минималне цене рада донеће Влада Републике Србије до 15. септембра.
