Do kraja godine očekuje se početak gradnje pogona za preradu otpadnih voda i prateće kanalizacione mreže u 27 lokalnih samouprava.
Sredstva su obezbeđena iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 200 miliona evra. Čistija voda će se vraćati u prirodu u Bačkoj Palanci, Bečeju, Velikom Gradištu, Priboju, Babušnici, Beloj Palanci, Pećincima, Lapovu, Temerinu, Petrovcu na Mlavi, Negotinu, Boljevcu, Dimitrovgradu, Rumi, Novom Kneževcu, Ražnju, Raškoj na Kopaoniku, Osečini, Baču, Gornjem Milanovcu, Novoj Varoši, Knjaževcu, Bajinoj Bašti, Divčibarama i Apatinu.
U Ministarstvu za zaštitu životne sredine objašnjavaju da se javljaju i druge lokalne samouprave u kojima se razmatraju mogućnosti za izgradnju prečistača i kanalizacione mreže.
– Izgradnja prečistača i kanalizacione mreže će se raditi po fazama, u zavisnosti od spremnosti lokalnih samouprava. Za prvu grupu, u toku je provera projektno-tehničke i priprema tenderske dokumentacije – kažu u Ministarstvu i dodaju da početak izgradnje prvih postrojenja očekuju ovoj godini.
U narednih nekoliko godina država planira da ovakva postrojenja sagradi u 70 opština i gradova. Stručnjaci tvrde da bi u Srbiji trebalo da ih ima najmanje 360 ukupno, a grube procene kažu da bi nam za rešavanje pitanja zagađenja vode trebalo najmanje šest milijardi evra.
– Ovo je dobar početak – smatra Srđan Gajić, iz Udruženja „Edukacija, ekologija, energetika“ i dodaje:
– Imamo samo pet postrojenja, a i ona sva ne rade, u Vrbasu i Kuli. Da bi ta postrojenja mogla da se grade, neophodno je da je najmanje 40 odsto opštine ili grada pokriveno kanalizacijom. To je osnov za postrojenje. Moguće je da pokrivenost bude manja, ali se isplati ako se priključuje i neka industrija. U prvom krugu bi zato trebalo da su opštine i gradovi koji imaju kanalizaciju – navodi Gajić.
Mnoge lokalne samouprave već imaju spremne projekte. Ti projekti pre gradnje, međutim, moraju da prođu kontrolu. Potrebno je obezbediti zemljište i rešiti druge administrativne prepreke.
U Novoj Varoši kažu da je ovo najvredniji projekat koji se radi u poslednjih nekoliko decenija. Na opštini je bilo da obezbedi građevinsku dozvolu, a veruju da će čitav posao biti gotov za tri do četiri godine.
– Bavimo se razvojem turizma, Zlatar je jedna od najlepših planina – kaže Rade Vasiljević, predsednik Opštine Nova Varoš. – Da bismo to razvijali neophodno je da saniramo divlje deponije i velika smetlišta. Radujemo se što država prepoznaje te prioritete i kroz izgradnju postrojenja ze prečišćavanje otpadnih i površinskih voda. Kroz njega će se odraditi i deo kanalizacione mreže, koja nedostaje.Prečišćivač košta između četiri i pet miliona evra. Radimo i transfer stanicu za selektovanje otpada. Dobili smo i 20 miliona dinara za izgradnju pontonskih brana na Limu. Akcenat je na ekološkom sređivanju Nove Varoši.
Primena mulja
CENA postrojenja zavisi od mnogo faktora. Šabac je, na primer, tražio da ima dodatak za preradu mulja, koji će kasnije koristiti za dobijanje toplotne energije.
– Nusproizvod otpadnih voda je mulj. Iz njega kasnije može da se dobije metan, gas, ali i energija. Iz mulja se može dobiti i hrana za stoku, humus. Primena je velika – objašnjava Srđan Gajić.
[rev_slider alias=“zivinastija“][/rev_slider]
Projekti idu na popravku
– Pojedine samouprave moraju da poprave projekte izgradnje postrojenja – ističe Srđan Gajić.
– Rađeni su dosta davno, pre nekoliko godina. Po pravilima Evropske unije, u suštini, svako mesto sa više od 2.000 stanovnika treba da ima svoje postrojenje za preradu otpadnih voda. Mnogo je posla, jer 30 godina nije ništa rađeno po tom pitanju. Kada budemo dobili više pogona, imaćemo zaštićene rečne tokove i jezera, bez fekalne vode. I voda u vodozahvatima će biti kvalitetnija. Smanjuju se troškovi samih fabrika. One neće upotrebljavati toliko hemikalija. I poljoprivrednicima će biti lakše – rekao je Gajić.
Pročitaj: Počelo suzbijanje štetne vegetacije
