Prošlo je punih 25 godina od jednog od najtužniih događaja u modernoj istoriji kada je tokom vojne akcije „Oluja“ iz krajeva u Hrvatskoj, u kojima su vekovima živeli, proterano više od 250.000 pripadnika srpskog naroda.
Ovo je dan za sećanje i tugu, za parastose i paljenje sveća i tugovanje za više od 1.700 poginulih i nestalih, od kojih se za 770 ni dan danas ne zna šta se sa njima desilo i gde im je grob, navodi se u saopštenju Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Pomen žrtvama biće održan 5. avgusta 2020. u 11 sati u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u mnogim mestima širom Srbije.
Ratovi 90-tih godina prošlog veka na prostoru nekadašnje Jugoslavije doveli su do velikog talasa izbeglica iz krajeva bivše SFRJ u Srbiju. Utočište, sigurnost i novi život potražilo je blizu 618.000 Srba iz Hrtavske i BiH, a nakon bombardovanja 1999. i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.
I posle četvrt veka, nije se mnogo odmaklo u uspostavljanju klime poverenja pre svega znog činjenice da se Srbima proteranim iz Hrvatske ni posle toliko godina ne priznaju njihova imovinska i druga prava, a onaj mali broj njih koji se vratio, živi u atmosferi nacionalne netrpeljivosti.
Uprkos tome što Srbi u Hrvatskoj danas imaju i svoje predstavnike u Vladi i Saboru, ostala su nerešena brojna pitanja: nije obnovljena uništena imovina, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima, Republika Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama, nisu isplaćene penzije, piše u saopštenju Komesarijata.
[rev_slider alias=“oaza_mb“][/rev_slider]
Komesarijat za izbeglice i migracije je, kako kažu, svih ovih godina radio kako na stambenom zbrinjavanju tako i ekonomskom osnaživanju izbeglica i interno raseljernih lica. Država Srbija je najpre prihvatila više od 60.000 ljudi u 700 kolektivnih centara, koji su dnas svi osim jednog zatvoreni, da bi tokom godina stambeno zbrinuala 22.330 porodica i ekonomski osnažila dodatnih 21.000 porodica, iz budžeta Republike Srbije i obezbeđenih donatorskih sredstava.
Kroz Regionalni stambeni program, koji je u punom zamahu, do sada je krov nad glavom obezbedio za više od 5.000 porodica, završene su zgrade u 33 lokalne samouprave a gradilišta su otvorena u još 20 opština i gradova. Useljen je 1.361 stan, dedeljeno 1.865 paketa građevinskog materijala, izgrađeno 290 montažnih kuća i kupljena 1.344 seoska domaćinstva za izbveglice iz BiH i Hrvatske, kažu u Komesarijatu.
Pogledaj: Napustili smo svoj dom i krenuli u nepoznato
Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije zahvaljuje se svim donatorima i međunarodnim organizacijama na dodeljenim sredstvima za rešavanje stambenih potreba izbeglica, ali napominjemo da se ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju, kao i stambene potrebe i nerešena druga pitanja više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.
Republika Srbija smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, kao i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema. U tom smislu očekujemo dalju podršku međunarodne zajednice, piše u saoštenju.
