Навршава се 23. годишњица агресије НАТО на Србију, односно тада Савезну Републику Југославију, 24. марта 1999. године.
Формално, наредбу је, без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан, тадашњем команданту савезничких снага, генералу САД Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана. Кларк је доцније у књизи „Модерно ратовање“ написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. увелико било у току“ те да је завршено крајем августа те године.
НАТО агресији претходиле су неискрене наводно понуде међународне заједнице. Лествица захтева, како је тада потврдила и Медлин Олбрајт, подизана је свакодневно, како би Србија била оптужена да није прихватила споразум. Према Владиславу Јовановићу, идеја о бомбардовању већ тада је била стара десетак година, још од времена када је Боб Дол у Приштини обећао независност. Бил Клинтон, тада председник САД, делегацији америчких Срба рекао је да оно што је понуђено Милошевићу ни он не би потписао. Сличан коментар је доцније изнео и Хенри Кисинџер.
САД су током Хладног рата извршиле више од 40 војних интервенција широм света, а после 1991. сличних војних акција је било неупоредиво више. СРЈ је нападнута као наводни кривац за хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији (непосредни повод били су догађаји у Рачку, односно оправдање) као и неуспех преговора о будућем статусу покрајине који су вођени у Рамбујеу и Паризу .
У стварности, била је то подршка терористичкој организацији косметских Албанаца, тзв. ОВК, која је до тада већ починила бројне злочине. Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову и Метохији, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више места у Србији и Црној Гори.
Сви смо кроз прозор гледали у небо и ишчекивали сусрет са бомбама
