Преговори о минималцу су почели. Синдикати траже да се минимална зарада изједначи са минималном потрошачком корпом и буде 43.000 динара. Може ли минималац да заштити од сиромаштва?
У Центру за политике еманципације израчунали су колико је месечно потребно за пристојан и достојанствен живот.
„Претходно истраживање у оквиру кампање ‘Clean clothes‘ која се бавила положајем текстилних радника у региону југоисточне Европе, из 2018. показала је да плата за живот у Србији износи 98.000 динара. Истраживање је поновљено, ажурирани су подаци са инфлацијом у протеклом периоду, те се дошло до податка да је плата за живот 2021. године требало је да износи 114.752 динара. Нема података за ову годину“, каже Владимир Симовић из ове организације за Н1.
Наводи да податак за прошлу годину говори о суми која може да задовољи потребе радница и радника и њихових породица, баш онако како пише у Закону о раду, шта би минимална зарада требало да чини, а не чини.
Он каже да је рађен обрачун трошкова хране у региону. На тај начин се рачунају и остали трошкови – трошак становања, одевања, здравства, образовања, али и да остане да се уштеди за непредвиђене трошкове.
„Минимална потрошачка корпа показује колико 30 одсто најсиромашнијих домаћинстава може да троши, не показује реалне трошкове. Наводи се да трочлана породица има 660 динара дневно за храну, 128 динара месечно за образовање, 1.500 динара за здравство, што је неадекватан параметар. Минимална зарада не добацује ни до потрошачке корпе, а по Закону би требало да се изједначе“, наглашава Симовић.
Синдикати би, како каже, морали да буду храбрији у захтевима, јер би инфлација ускоро могла да промени и минималну корпу, а њихов захтев је да минималац буде 43.000 динара.
Он верује да би послодавци могли да исплаћују већи минималац јер је профит привреде у 2021. био 6,5 милијарди евра, што је раст од 80 одсто.
„Иако се суочавају са већим трошковима производње, они су већ повећали цене“, подсећа Симовић из Центра за политике еманципације и додаје да је велики контингент профита, а плате остају минималне, па се криза сваљује на леђа најсиромашнијих.
