Javni servis RTS je sinoć, u udarnom terminu, u Dnevniku 2, objavio prilog o prekomernoj seči šuma u opštini Bačka Palanka. Između ostalih govorili su Goran Jatić i Stanislava Stanković, članovi novoformiranog udruženja za zaštitu životne sredine „Akvila“.
Ovaj video prilog i prateći tekst sa sajta RTS-a prenosimo sa ciljem podizanja svesti građana o važnosti ekologije u opštini Bačka Palanka i kao podrška građanskoj inicijativi udruženja „Akvila“ čija je aktivnost pokrenula interesovanje građanstva i medija za ovo važno pitanje.
Takođe želimo da javno pohvalimo inicijativu novinara Milana Srdića koji je bačkopalanački problem podigao na nivo nacionalnog.
Tekst i video sa sajta RTS prenosimo u celosti
Nekada okružena šumama, a poslednjih godina u Bačkoj Palanci stabla se seku na svim lokacijama, za mnoge prekomerno. Kada vide prizore iz Parka prirode „Tikvara“, koja je pod zaštitom sa Palančanima bi se složili svi. Seklo se i na Bageru, ali i u Specijalnom reyervatu prirode pod prvim stepenom zastite „Bagremari“, jednom od retkih mesta u Evropi i jedinom u Srbiji, gde raste posebna vrsta kukurjaka.
„Oni su tamo bukvalno amputirali pluća Bačke Palanke. Građani su ogorčeni. Oni smatraju da je uništen identitet Bačke Palanke“, istakao je Goran Jatić, Udruženje „Akvila“.
U „Vojvodina šumama“, tvrde da je sve po zakonu, da nije isečeno više od 5 odsto šume, kao i da je seča jedini način da se šume obnavljaju.
„Oni treba da budu svesni da je ta šuma koja je sklonjena počela da se razgrađuje. Da se bukvalno raspada“, rekao je Marko Marinković, izvršni direktor JP „Vojvodinašume“.
Još jedna šuma u Bačkoj Palanci će nestati. Deo Polojske šume već je isečen i ovaj prizor daleko je od šumskog. Na njenom mestu zasađena je klonska topola. Pored nje i dalje se nalazi šuma stara preko 120 godina, starog hrasta. Građane brine to što će i ova šuma možda da se poseče, a da bi se ponovo oformila biće joj potrebno preko 30 godina.
Građani protestuju i zbog seče i zato što će mnoge strogo zaštićene vrste ostati bez svog prirodnog staništa. Upozoravaju da sečom Srbija krši potpisane međunarodne konvencije, kao i Zakon o zaštiti životne sredine.
„Tu su mnoge ptice koje naseljavaju upravo tako stara i suva stabla. To su recimo ptice grabljivice poput orla belorepana, orla mišara. Takođe tu žive i mnoge ptice dupljašice, one koje prave gnjezda u šupljinama stabla, tu su mnogi detlići“, rekča je Stanislava Stanković, Udruženje „Akvila“.
Spisak se nastavlja do raznih strogo zaštićenih insekata. U inspekciji kažu da zakoni nisu prekršeni i će biti ostavljena neka stabala, da bi se obezbedio biološki minimum. Nadležni tvrde da su sve institucije postupale su zakonu.
„Zakon o zaštiti prirode, kao i svaki zakon je manjkav. Ja tu mogu u nekim delovima da se složim. Slažem se da treba početi raspravu o izmenama i dopunama zakona. Koliko ja znam republičko ministarstvo u prestojećoj 2021. godini ima u vidu izmenu Zakona o zaštiti prirode“, istakao je Nemanja Ivanović, načelnik Inspekcije za zaštitu prirode i ribljeg fonda.
I Državna revizorska institucija upozorava da je pošumljenost u Vojvodini ispod svakog minimuma, a u čak 14 opština ona je ispod 1 odsto.
„U poslednjih nekoliko godina je primećeno da je stepen pada u pošumljavanju bio preko 20 odsto“, rekao je dr Duško Pejović, iz Državne revizorske institucije.
U Vojvodina šumama tvrde da je plan pošumljavanja nerealan i da ne može biti ispunjen, jer je veliki deo zemljišta u privatnom vlasništvu.
„Evo mi smo sada imali revizorsku instituciju koja je naložila da se preispita. Dakle, odgovornost će biti na ljudima koji se time bave. Mi ćemo to preispitati“, istakao je Marko Marinković, izvršni direktor JP „Vojvodinašume“.
„Vojvodina šume“, će za svoje površine ispitati svaki hektar, da li je pošumljen, zašto nije pošumljen. Mi imamo te materijale spremne.
Dok se zakon ne promeni, ove slike biće moguće u celoj Srbiji, koja će nova pluća dobiti kada šume narastu. Poseban problem je bespravna seča, jer je analiza revizora pokazala da je u šumama kojima gazduju „Srbijašume“ i „Vojvodinašume“, evidentirano više od 87.500 kubnih metara bespravno posečenog drveta, a šteta iznosi više od 475 miliona dinara.
Pogledaj: Zašto su posečena stabla na plaži „Tikvara“ i da li je to nužno? (VIDEO)
Ekološki aktivisti protiv seče Polojske šume, nadležni tvrde da mora biti posečena
