Само у јулу у Србији регистровано око 2.200 пожара

У 98 одсто случајева узрок је људски фактор

41
Фото: Илустрација/Canva

Само у току јула на територији Србије евидентирано је 2.700 различитих ванредних догађаја од којих су близу 2.200 пожари. Најчешћи су пожари у близини шума, у шумама, односно на пољопривредним земљиштима, каже Недељко Гагић, помоћник начелника Управе за ванредне ситуације.


Он истиче да је најчешћи узрок људски фактор, односно неодговорно, несавесно понашање грађана, који не поштују законске одредбе. „Врло ретко се дешава да овакви пожари настану због удара грома или услед варничења жица далековода“, додао је.

Тренутно је активан пожар на Дивчибарама, а Гагић истиче да је под контролом, док око 50 ватрогасаца на ради на догашивању. На заштићеном пожару изгорело је више десетина хектара шуме. Говорећи о овом случају Гордана Јанчић из ЈП „Србијашуме“ истиче да се слути шта је узрок?

„Нажалост, у 98 одсто случајева узрок ових пожара је човек. До појаве шумских пожара долази тиме што се баци неугашен опушак или се остави ватра у близини шуме или неке отворене површине. У овом случају наши ватрогасци гасе овај пожар, који је стављен под контролу, али су приликом обиласка терена видели бацене опушке где је већ почела да гори трава, али је са нашом интервенцијом спречено даље ширење“.

Боравак у заштићеном делу природе забрањен

Пожар је избио на заштићеном делу Дивчибара, где туристи не би требало да се крећу самостално без да се претходно најаве надлежним шумским управама.

„Нажалост долази до тога да људи сами на своју одговорност посећују заштићене делове природе, и шумске комплексе где бораве и после неодговорног понашања лако дође до пожара“, додала је Јанчић. Она истиче да упркос таблама забране и редовним опоменама шумских чувара, одгеђени број туриста се и даље приступи забрањеним деловима природе.

Најчешћи пожари током жетве

Само у току јула на територији Србије евидентирано је 2.700 различитих ванредних догађаја од којих су близу 2.200 пожари. Најчешћи су пожари у близини шума, у шумама, односно на пољопривредним земљиштима, каже Недељко Гагић, помоћник начелника Управе за ванредне ситуације.

Он истиче да је најчешћи узрок људски фактор, односно неодговорно, несавесно понашање грађана, који не поштују законске одредбе. „Врло ретко се дешава да овакви пожари настану због удара грома или услед варничења жица далековода“, додао је.

Тренутно је активан пожар на Дивчибарама, а Гагић истиче да је под контролом, док око 50 ватрогасаца на ради на догашивању. На заштићеном пожару изгорело је више десетина хектара шуме. Говорећи о овом случају Гордана Јанчић из ЈП „Србијашуме“ истиче да се слути шта је узрок:

„Нажалост, у 98 одсто случајева узрок ових пожара је човек. До појаве шумских пожара долази тиме што се баци неугашен опушак или се остави ватра у близини шуме или неке отворене површине. У овом случају наши ватрогасци гасе овај пожар, који је стављен под контролу, али су приликом обиласка терена видели бацене опушке где је већ почела да гори трава, али је са нашом интервенцијом спречено даље ширење“.

Боравак у заштићеном делу природе забрањен

Пожар је избио на заштићеном делу Дивчибара, где туристи не би требало да се крећу самостално без да се претходно најаве надлежним шумским управама.

„Нажалост долази до тога да људи сами на своју одговорност посећују заштићене делове природе, и шумске комплексе где бораве и после неодговорног понашања лако дође до пожара“, додала је Јанчић.

Она истиче да упркос таблама забране и редовним опоменама шумских чувара, одгеђени број туриста се и даље приступи забрањеним деловима природе.

Најчешћи пожари током жетве

„Пожари у летњим месецима, на отвореном су свакодневна појава. Највеће проблеме имамо за време жетве, када је на њивама ангажован велики број људи. То је тачка на коју посебно обраћамо пажњу. Што се тиче шумских пожара највећи проблеми су у четинарским шумама“, Недељко Гагић

Говорећи о томе, која земља би дошла у помоћ уколико би избио неки изузетно велики пожар, Гагић је рекао:

„Србија има билатералне споразуме са свим земљама у региону. У случају да дође до неког великог пожара на неком пограничном подручју, ангажоваће се и људи из суседне државе. Такође, од 2015. године, Србија је део механизма цивилне заштите европске уније. У случају потребе можемо да упутимо захтев за помоћ“.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here