Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović prisustvovaće svečanoj državnoj ceremoniji obeležavanja Dana državnosti Srbije.
Premijerka Ana Brnabić položiće venac kod spomenika voždu Karađorđu i govoriće na svečanoj ceremoniji proslave Sretenja. U 11.00 predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručiće odlikovanja povodom Dana državnosti.
Premijerka Srbije Ana Brnabić i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović prisustvovaće u podne u Orašcu kod spomenika voždu Karađorđu, ceremoniji obeležavanja Dana državnosti Srbije – Sretenja.
Srbija danas obeležava Sretenje – Dan državnosti, u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je podignut Prvi srpski ustanak pod vođstvom vožda Karađorđa i kada je 1835. godine donet Sretenjski ustav, prvi moderni Ustav Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručiće povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama, saopšteno je iz Predsedništva Srbije.
Povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije, po naređenju predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, pripadnici Gardijskog bataljona izvršili su počasnu paljbu sa Savskog platoa na Kalemegdanu ispaljivanjem 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.
Govoreći o Sretenju, istoričar Momčilo Pavlović je ukazao na značaj obeležavanja praznika za kulturno-istorijski identitet Srba, koji je, kako kaže, inkorporirao dva nesumnjivo najznačajnija događaja u poslednjih više od dva veka.
„Prvi je dizanje bune protiv Turaka 1804. godine, koja je nakon čitave 74 godine kulminirala nezavisnošću Srbije. Drugi je 1835. godine, takođe 15. februara, kada je na „kneževoj livadi“ u Kragujevcu, knjaz Miloš podario ustav Knjažestva Srbije ili Sretenjski ustav. Zašto su ti datumi važni – zato što su u tom trenutku, bez obzira što je Srbija i dalje autonomna kneževina, u pitanju početak oslobođenja Srba od ropstva i početak ustavnosti Srbije, odnosno uređenja njene državne strukture“, ističe Pavlović za Tanjug.
On kaže da je, bez obzira što je Sretenjski ustav suspendovan posle samo šest nedelja, od tog trenutka do dan-danas Srbija ustavna država.
„Od tada se može tačno pratiti neprekinuti razvoj naše ustavnosti. Imali smo ukupno 13 ustava. Neki su bili demokratski, neki oktroisani tj. podareni, ali borba između onih koji se bore za ustavna prava i onih koji se bore za promenu ustava traje u Srbiji do dana današnjeg“, kaže Pavlović.
Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
Pogledaj: Osnove sistema odbrane Republike Srbije – novi predmet u srednjim školama?
