На данашњи дан пре 27 година почела је хрватска војно-полицијска операција „Олуја“. Скуп поводом Дана сећања на страдале и прогнане у акцији „Олуја“ одржаће се данас, 4. августа на Тргу слободе у Новом Саду.
Ова годишњица се у Србији обележава као Дан сећања на страдале и прогнане Србе, а у Хрватској као Дан победе и домовинске захвалности.
У Србији се обележава 4. август, дан када је офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручја Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, односно на тадашњу Републику Српску Крајину почела војно-полицијска акција „Олуја“ која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.
У Хрватској се као државни празник слави 5. август, дан када је акција „Олуја“ завршена уласком хрватске војске у готово напуштен Книн и истицањем хрватске заставе на книнској тврђави. Тиме су су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица. Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.
За жртве акције Олуја биће одржан помен у Цркви светог Марка у Београду, у 11 сати, као и у прокупачкој Цркви светог Прокопија и другим местима у Србији.
У Хрватској се централна манифестација обележавања годишњице акције „Олуја“ и ове године одржава 5. августа у Книну, у присуству државног врха и уз целодневни програм. Уочи прославе председник Хрватске Зоран Милановић у својству врховног команданта оружаних снага вечерас у Книну приређује свечани пријем на ком ће уручити одликовања и унапређења припадницима оружаних снага.
Акција „Олуја“ убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ. Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције Србије током и после акције „Олуја“ протерано је око 200.000 Срба, убијено их је око 1.700 а више од 700 и даље се води као нестало.
Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, око три четвртине страдалих било је старије од 60 година, а међу жртвама је 551 жена.
Према проценама хрватских невладиних организација и удуржења, током и након „Олује“ убијено је више од 600 цивила и спаљено више од 22.000 кућа, а Хрватску је тада напустило око 150.000 њених грађана, чији је повратак годинама био системски отежаван и онемогућаван.
За злочине над цивилима у „Олуји“ Хашки трибунал оптужио је тројицу хрватских генерала, Анту Готовину, Ивана Чермака и Младена Макрача. Готовина и Маркач су били и осуђени, на 24 односно 18 година затвора, али су после нешто више од годину дана ослобођени кривице и пуштени из затвора.
Свечаности ће присуствовати председник Србије Александар Вучић, српски члан Председништва БиХ и председница Републике Српске, Милорад Додик и Жељка Цвијановић, као и председник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић. Додик ће овог јутра присуствовати и обележавању славе Храма свете Марије Магдалене – Благе Марије на Банстолу. Литургију и парастос за све страдале служиће епископ сремски Василије.
Програм на Тргу слободе почеће у 20 часова, али није познато шта он тачно подразумева ни ко је организатор скупа.
Окупљање у Новом Саду је најавио председник Србије Александар Вучић прошлог четвртка на телевизији наводећи да ће се у Новом Саду обележити годишњица великог страдања српског народа.
