Србија у европском врху по броју пушача – лошу статистику погурала и корона

По броју жена пушача заузимамо неславно друго место у целом свету

111
Фото: Pixabay

Домаћинства у којима живе пушачи скоро десетину својих прихода одвајају на овај порок. Поред тога, показало се да с трошковима за цигарете, расту и трошкови за алкохолне производе и за барове и ресторане.


Када се све то сабере долазимо до тога да та домаћинства имају значајна издвајања на такозване непродуктивне трошкове, што још додатно смањује потенцијал домаћинстава за раст прихода. А где се више троши на цигарете, мање се троши на храну, гардеробу и образовање, па самим тим и на могућност веће зараде. То све показују истраживања која у Србији спроводи Институт економских наука, у оквиру светског програма за смањење пушења филантропске фондације „Блумберг“.

Директор овог института др Јован Зубовић, руководилац регионалног пројекта „Тобако таxатион“, каже у разговору за јутарњи програм Радио Београда 1 да се у блиској будућности може очекивати даљи раст цена дувана и дуванских производа и нада се да ће то смањити број пушача у нашој популацији.

А по том статистичком податку Србија се, нажалост, налази међу водећим земљама у Европи. По броју жена пушача заузимамо неславно друго место у целом свету!

Већа цена – мање пушача

На основу бројних истраживања у свету показало се да је највећи мотиватор да људи престану да пуше – подизање цена дуванских производа.

„Наша истраживања су показала да, поред тих неповољних ефеката на потрошњу, долази и до значајног ефекта на здравље, као и на потенцијал за зараде, јер се штеди на образовању“, наводи Зубовић.

Подсећа да је последњих 15 година стопа преваленције у Србији опала са 50 на 37 одсто пушача, што је значајно смањење.

Истовремено, каже он, смањио се и интензитет пушења – у просеку се по домаћинству троши осам паклица цигарета мање на месечном нивоу.

Истиче и да је овај ефекат већи што су зараде мање. Повећање цене цигарета од 10 одсто смањује потрошњу за 7 одсто. Код најсиромашнијих то има много већи ефекат – смањује број пушача за чак 11 одсто.

Указује и то да је пандемија ковида 19 у великој мери изазвала повећање стреса код становништва што је довело до благог тренда повећања преваленције пушења. Ипак, по завршетку пандемије очекује се да ће се пад броја пушача даље наставити.

Зубовић каже да се широм Европе ради на тзв. денормализацији пушења у сваком облику и да ће тај тренд неизбежно доћи и до Србије.

Поред тога, подсећа и на велике трошкове за лечење болести и поремећаја који настају због пушења – они су готово двоструко већи од износа које држава наплати на име акциза.

„Верујем да ће већи број становника Србије реаговати позитивно на подстицаје државе да се смањи интензитет пушења“, оптимистичан је Зубовић.

Због нерегулисан продаје резаног дувана губимо 70 милиона евра годишње

Зубовић, руководилац регионалног пројекта „Тобако таxатион“, каже у разговору за Јутарњи програм Радио Београда 1 да је код нас практично дозвољено неопорезиво продавање резаног дувана који се може наћи на свим пијацама у земљи.

„Према нашим прорачунима држава због продаје резаног дувана ван легалних токова годишње губи око 70 милиона евра“, наглашава он.

Истиче и то да повећање цена дуванских производа не доводи до повећања илегалног тржишта.

То илуструје податком да то показују сва истраживања у свету која се раде већ 30-40 година.

„То је један од главних митова који представља дуванска индустрија јер њима одговара да се говори о тој теми, а не о утицају пушења на здравље становништва“ закључује Зубовић.

Србија је и даље у самом врху Европе по броју пушача

И поред значајног смањења броја пушача, Србија је и даље у самом врху Европе, а по проценту жена које пуше заузимамо друго место у свету.

Најнижу стопу преваленције има Румунија – 28 одсто, а слично је и у Албанији (додуше, тамо су јаки културолошки разлози јер свега 7 одсто жена пуши, док је међу мушкарцима тај број значајно већи – 42 одсто).

У осталим земљама нашег региона број пушача је врло сличан као у Србији – на нивоу од 37-38 одсто.

Просек у ЕУ је за десет одсто мањи.

Пушење најскупље у Ирској и Норвешкој – паклица 15 евра

Цена цигарета у земљама Европске уније варира од 5 до 15 евра по паклици.

Пушење је најскупље у Ирској и Норвешкој где једна паклица кошта 15 евра. У Француској је око 10, а у Немачкој и Белгији око 7 евра.

У Хрватској и Румунији једна паклица цигарета кошта око 5 евра, а најјефтиније је у Бугарској где су цене сличне као код нас.

У региону најскупље су цигарете у Црној Гори – у просеку око 3,5 евра по паклици, док у Македонији коштају око два евра.

1 коментар

  1. Због резаног дувана држава губи годишње 70 милиона евра…драги пушачи немојте да купујете резани дуван и њиме да се трујете…купујте и трујте се од „државног“ дувана јер ће те на тај начин највише допринети развоју своје земље

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here