Privatnici moraju poštovati veći minimalac
Iz predloga budžeta za narednu godinu jasno je da obećanog smanjenja poreza na plate neće biti, iako se ne isključuje mogućnost da do toga dođe, ali u drugoj polovini godine, pod uslovom da prihodi budu veći od planiranih. No, ta mogućnost u predlogu budžeta nije navedena, već je više reč o želji i države i poslodavaca o kojoj će se još razgovarati. I ministar finansija Dušan Vujović potvrdio je da je planirano da prihodi od poreza na zarade dogodine budu nešto više od deset milijardi dinara veći, odnosno umesto ovogodišnjih 45,4 milijardi dinara, u 2017. godini se očekuje 56 milijardi.
Tako se ispostavilo da su članovi Fiskalnog saveta Srbije, koji su na najavu smanjenja poreza i doprinosa na zarade rekli da je to, u ovom trenutku, nemoguće jer ne vide način na koji bi se deo novca koji se sada sliva u budžet nadoknadio, bili u pravu. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je da bi eventualno smanjenje poreza na zarade u narednoj godini bilo dobra vest i za privrednike i za radnike, ali je i upozorio na to da je to pitanje koje treba razmatrati na srednjoročnom i dugoročnom planu, a ne lomiti ga preko kolena.
– Mogućnost da se smanji porez na plate bi bila dobra vest, ali to mora da se pokrije iz drugih izvora – rekao je Petrović. – Jedna stvar je smanjiti poreska opterećenja, druga je povećati investicije, a treća povećati plate i penzije. Ne može sve ođednom.
Mada ni smanjenje poreza i doprinosa na zarade nije bilo garancija da će radnici zbog toga imati veće plate – jer su poslodavci takvu meru tražili da bi stali na noge, a tek potom videli da li ima prostora za veće zarade – zaposleni će, ipak, od Nove godine imati koji dinar više u džepu. Naime, odluka države da se minimalna cena rada od 1. januara naredne godine poveća sa 121 dinar po satu na 130 dinara, znači da će gazde morati svojim zaposlenima da povećaju plate osam odsto. To „morati”, ipak ne znači da će svi privatnici imati novca da povećaju minimalne zarade. Tako vlasnik konfekcijske kuće „Modus” i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević objašnjava da je povećanje minimalne cene rada od početka naredne godine trebalo da prati smanjenje poreza i doprinosa na zarade, smanjenje nekih od parafiskalnih nameta i povećanje neoporezivog dela zarade na teret države.
– Pošto ništa od toga nije urađeno, a nova minimalna cena rada primenjuje se od 1. januara naredne godine, privrednici su dovedeni u situaciju da od njih 250.000 čak 80 odsto neće moći svojim zaposlenima da isplati ni minimalac – tvrdi Knežević.
Nedavna anketa USAID-a pokazala je da čak 69 odsto domaćih privrednika smatra da visina poreza i doprinosa na zarade negativno utiče na njihovo poslovanje i da je to jedan od razloga što nema većeg zapošljavanja. U anketi u kojoj je učestvovalo 1.000 preduzeća, nove radnike angažovalo je svako peto, odnosno 22 odsto, dok 69 odsto preduzeća nije kadrovski jačalo i nije bilo novog zapošljavanja. Takođe, u šest odsto tih preduzeća ocenjuju da će naredne godine smanjivati broj zaposlenih, dok 31 odsto očekuje novo zapošljavanje. Pri tome, novo zapošljavanje planiraju i pored postojećih poreza i doprinosa na zarade, ali je veliko pitanje da li će plate zaposlenih u privatnom sektoru rasti ili će ostati na ovogodišnjem nivou.
Prosečnu zaradu kroji statistika
Milan Knežević tvrdi da bi prosečna neto zarada zaposlenih u Srbiji u oktobru bila znatno manja od 45.281 dinar kada bi zvaničnom statistikom bila obuhvaćena mala i srednja preduzeća.
– Kada bi u okviru zvanične statistike bilo i 250.000 malih privrednika, koji nisu obuhvaćeni jer, navodno, podaci o njihovom broju nisu tačni iako su svi registrovani u Agenciji za privredne registre, prosečna zarada ne bi bila veća od 30.000 dinara – ističe Knežević.
Izvor: Dnevnik
