Септембар је традиционално месец који представља удар на новчанике готово сваког домаћинства због поласка ђака у школу, припреме зимнице и куповине огрева. Ове сезоне, међутим, ове трошкове додатно увећава и инфлација, чији пик Народна банка Србије очекује баш у септембру. Иако је субјективан осећај да је све већ поскупело, вртлог раста цена биће продубљен и следећег месеца.
Већ од првог септембра више ће нас коштати струја. Просечна цена киловат-сата за домаћинства и мале купце биће увећана за 6,5 одсто без ПДВ-а, тако да ће просечна цена киловат-сата бити 8,144 динара већа од постојеће цене, а први рачуни са новом ценом стићи ће у октобру.
У неколико градова, као што је Нови Сад, најављено је и поскупљење комуналних услуга, пре свега пијаће воде, одношење смећа. Такође, поскупела је ужина у школама али и цена приватних вртића.
Уз енергенте, највећа ставка за сва домаћинства је храна, а према пројекцијама Народне банке Србије на јесен се очекује и поскупљење пољопривредних производа и то за око три одсто, пише Euronews Srbija.
„Имајући у виду метеоролошке услове у досадашњем току године, готово са сигурношћу можемо рећи да овогодишња пољопривредна сезона неће бити просечна, већ лошија од просека. Због тога смо у новој пројекцији претпоставили да ће цене поврћа и воћа, на нивоу трећег тромесечја порасти за више од три одсто, што је супротно нашим претходним проценама из маја, када смо очекивали пад од око 11 одсто“, навели су из НБС.
Они су напоменули да наставак раста трошковних притисака по основу раста цена енергената, а тиме и минералних ђубрива, додатно повећава трошкове пољопривредне производње, што у великој мери објашњава и због чега је њихова нова пројекција инфлације на вишем нивоу него што је била у мају.
Простран: Цела Европа се тресе над двоцифреном инфлацијом
Агроекономиста Милан Простран каже да Еуронеwс Србија да се може очекивати даљи раст цена пољопривредних производа не само у септембру, за када је прогнозиран пик инфлације, већ и касније, јер нема ни назнака да падају инпути који утичу на њихов раст.
„Инфлаторна кретања су таква да подривају и монетарни и економски систем и то није специфичност само Србије, већ се читава Европа тресе над двоцифреном инфлацијом. Енергија и храна продукују највећу инфлацију, а у буџету трочлане породице храна утиче са 35 до 40 одсто, док је у земљама Европске уније то 12 до 20 одсто. Зато ми имамо дупло већи проблем са високим ценама намирница. Код наших потрошача се он посебно осећа и гризе много тај буџет који није велики“, објашњава Простран.
Он напомиње да има разних фактора који утичу на тржиште и истиче да у пуној сезони никада нису биле овако високе цене парадајза, паприке, купуса и карфиола.
„Јесен ће многе одвратити од зимнице и куповаће вероватно само оно најважњие – хлеб и уз хлеб. Тешка је ова година, а осим високих трошкова производње и суша је утицала да род буде лошији“, указује агроекономиста.
Ђоговић: Контролисане цене ипак плаћамо преко буџета
Економиста Саша Ђоговић сматра да је могуће да због слабијег рода и мање понуде дође до додатних поскупљења пољопривредних производа, пре свега поврћа и воћа.
„Врхунац инфлације се очекивао раније, у јулу, али је због суше и неповољних временских прилика тренд раста цена настављен. На то ће утицати најављено поскупљење струје. Што се тиче цене нафте, она је пала на око 100 долара и не би требало рачунати са тог аспекта да дође до неких још жешћих удара, да имамо цену барела изнад 125 долара, јер би то опет погурало цене навише. Поскупљење би било још значајније да нису контролисане цене основних намирница, али и струје и гаса, мада на крају ми све то плаћамо преко буџета“, каже Ђоговић.
Он напомиње да се држава одлучила за минимално повећање цене струје и гаса, јер су енергенти код нас и даље социјална категорија, јер би у супротном високе цене енергената погурале и друга поскупљења.
„То онда значи мањи притисак на инфлаторне токове, односно на оно што би реално било када би била нека тржишна цена и гаса и електричне енерије“, објашњава економиста.
Ђоговић сматра да ћемо свакако ове године имати двоцифрену инфлацију, а да би у другом делу следеће године могли рачунати на смиривање инфлације и њено враћање у једноцифрене токове, што наравно не значи крај поскупљењима, већ се у том периоду очекује њихов мањи раст.
„Имамо високу базу за поређење, јер је прошле године већ забележен скок цена уља, шећера и меса. После их је Влада ограничила и кориговала у неколико наврата, али паралелно са њиховим замрзавањем дошло је до поскупјљења производа који се од њих праве. То се прелило на кифле и разне друге врсте пецива, јогурта, сира. Произвођачи тако нису на губитку, без обзира на замрзавање цена“, каже Ђоговић.
Шта је највише поскупело?
Према последњим подацима Републичког завода за статистику за јул, највећи раст цена забележен је код горива која су за годину дана поскупела за око 28 одсто. Храна је скупља 19,7 одсто, а месо и кафа забележили су највећи раст од око 25 одсто. Према подацима из Потрошачке корпе, које објављује Министарство трговине, сто грама кафе је у мају прошле године у просеку коштало 118 динара, а данас је потребно издвојити око 149 динара. Из света ових дана стижу вести да је смањен принос кафе у Бразилу, највећем светском узгајивачу, а Wалл Стреет Јоурнал је објавио да би то могло да изазове нагло повећање цена кафе широм света у наредним месецима.
Поскупеле су и све врсте алкохолног и безалкохолног пића, а највише је скочила цена вина – 13,7 одсто.
Раст цена је евидентан у свим сегментима, а овог лета даме морају да издвоје много више новца за улепшавање него пре годину дана. Услуге у фризерским и козметичким салонима поскупеле су за 14,9 одсто за годину дана, док су накит и сатови скупљи седа, одсто.
Рачун у кафани већи је сваког месеца, а у протеклих годину дана је „порастао“ за 13,5 одсто. Велики проценат раста цена забележен је и код канцеларијског материјала за који је у просеку потребно издвојити 18 одсто новца више.
