Studija Harvarda: Srbija među evropskim zemljama s najmanje rasnih predrasuda

249
Foto: Reuters

Protesti zbog smrti Džordža Flojda u SAD traju skoro dve nedelje, masovna okupljanja su se proširila Evropom, a poslednjih dana na društvenim mrežama postala je popularna mapa Evrope u kojoj su države svrstane prema stepenu rasne netrpeljivosti.


Na osnovu istraživanja koje je rađeno tokom 13 godina, od 2002. do 2015. godine, tim sa Univerziteta Harvard izradio je mapu zemalja Evrope sa najmanjim stepenom implicitnih rasnih predrasuda. Prema ovoj mapi, u Srbiji ih ima najmanje, piše N1.

Mapa je urađena na osnovu testa „Project Implicit“, kratkog interaktivnog kviza u kojem učesnici uparuju reči i slike. Test na srpskom možete uraditi OVDE.

Jedna od komponenti testa uključuje povezivanje pozitivnih s crnim licima i negativnih s belim licima. Ovo koristi „implicitni test povezivanja“ i terminologiju kao što je „dobar“, „loš“ i „zao“.

 

Rezultati istraživanja kreću se od 0,298 za učesnike iz Srbije do 0,557 za one iz Češke, što na ovakvoj mapi Evrope govori da naša zemlja ima najmanji indeks rasizma na Starom kontitnentu.


Pogledaj: SAD: Rafali oko Bele kuće, protesti u 140 gradova! Više od 4.000 uhapšenih (VIDEO)


Uz Srbiju, nizak nivo netolerancije prema drugim rasama ima i većina zemalja bivše Jugoslavije, pa su tako odmah iza naše zemlje Crna Gora, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska.

Zelenom bojom prebojene, odnosno zemlje koje takođe imaju nizak stepen netrpeljivosti u Evropi su Velika Britanija, Austrija i Norveška. Ostatak zemalja na Starom kontinentu je obojen žutom ili crvenom bojom.

View image on Twitter
Foto: Twitter

Prema ovoj studiji, zemlje u kojima su ispitanici crna lica najviše povezivali sa negativnim osobinama su Češka, Litvanija, Belorusija, Rusija i Ukrajina.

Na sredini liste su se našle Francuska, Nemačka, Grčka i Švedska.

Opšti zaključak je da ljudi iz svake evropske zemlje sporije povezuju crna lica s pozitivnim opisima nego bela. Takođe, istraživači su zaključili da nepostojanje rasističkih gledišta ne štiti od implicitnih predrasuda o drugim rasama.

Autori studije su ipak istakli da je definicija „implicitnog“ problematična i priznali ograničenja studije, jer se porede crna i bela lica, dok stavovi prema etničkim grupama imaju mnogo drugih oblika.

„Iako kao pojedinci ne moramo imati rasistička verovanja, ideje koje povezujemo s rasom mogu biti konstruisane kulturom koja opisuje ljude različitih etniciteta na konzistentne načine, i načine koji su konzistentno manje ili više pozitivni. Gledano iz ove perspektive, ovaj test, koji je u najboljem slučaju jedno slabo merilo individualne psihologije, može biti najkorisniji ako su pojedinačni rezultati sakupljeni tako da omoguće refleksiju o kolektivnom društvenom svetu koji nastanjujemo“, naveli su oni, a prenosi N1.

 

Takođe, studija Univerziteta Viskonsin u Medisonu, Harvarda i Univerziteta Virdžinije iz 2016. pokazuje da je povezanost između rasističkih misli i rasističkog ponašanja možda slabija nego što je to sugerisano u ovom projektu.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here