БЕОГРАД – Летње рачунање времена почиње у недељу 27. марта, саопштено је из Дирекције за мере и драгоцене метале Министарства привреде.
У ноћи суботу на недељу, у 2 часа после поноћи, казаљке на сату ће се померити за један час унапред. То значи да ће, уместо 2, бити 3 часа.
И тако ће бити све до 30. октобра када ћемо поново прећи на зимско рачунање времена.
У Србији, односно тадашњој СФР Југославији, казаљке су први пут померене 27. марта 1983. године, када смо почели са рачунањем летњег времена. До 1995. сатови су се враћали у последњој недељи септембра, а касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.
Иначе, Европска комисија је још 2018. предложила да се укине сезонско померање сата које је првобитно требало да престане још 2019, а затим 2021. Земљама чланицама, наиме, препуштена је одлука да ли ће остати на зимском или летњем времену, а договора нема, нити ће га по свему судећи бити у ближој будућности.
Самим тим, с обзиром на нашу географску и сваку другу повезаност са земљама ЕУ, и у Србији ће до даљег наставити да се померају казаљке на часовницима и то последње недеље у марту, када прелазимо на летње, односно последње недеље у октобру, када се враћамо на зимско рачунање времена.
Дилема да ли треба да померамо казаљке и имамо зимско и летње време, изазвала је велике полемике широм Европе, али и у Србији. Тако би, у случају да се одлучимо за летње рачунање времена, 1. јула свитало у 5 ујутру и дан трајао до 20.30. У случају зимског рачунања, обданица би трајала од 4.00 до 19.30, те би онај ко устаје у 7.00 преспавао три сата дневног светла. На другој страни, по зимском рачунању времена 1. децембра дан би трајао од 7.00 до 16.00, односно од 8.00 до 17.00 ако би се рачунало по летњем моделу.
Иначе, многа светска истраживања су утврдила да померање казаљки и прелазак са зимског на летње рачунање времена, и обратно, доносе многе здравствене проблеме људима. Многи се тада жале на умор, поспаност, депресију, појачан апетит, а статистика показује да се повећава и број срчаних удара и кардиоваскуларних проблема који знају да заврше и трагично.
