Danas je svetski Dan zdravlja, koji se obeležava svake godine 7.aprila, a ove godine obeležava se pod sloganom „Izgradnja pravednijeg, zdravijeg sveta“. Koliko je važno da svi imamo osigurane uslove za život i rad koji pogoduju dobrom zdravlju?
Svetski dan zdravlja je globalna kampanja koja stavlja u fokus jedan od javno zdravstvenih problema od globalnog značaja i pruža mogućnosti da se započne udružena akcija u cilju unapređenja zdravlja i blagostanja ljudi. Ovaj dan obeležava se kako bi se promovisalo fizičko, mentalno i emocionalno blagostanje širom sveta.
Ove godine Svetski dan zdravlja, usmeren je na izgradnju pravednijeg, zdravijeg sveta i treba da promoviše zdravstvenu ravnopravnost, koja će biti polazna osnova za jednogodišnju kampanju ravnopravnosti čiji je cilj okupljanje ljudi u izgradnji pravednijeg, zdravijeg sveta. Pandemija COVID-19 je istakla i povećala nejednakosti u zdravstvu. Na osnovu trenutnih socioekonomskih analiza, predviđa se da će se nejednakosti povećavati u budućnosti, što će dalje ugroziti zdravstvenu ravnopravnosti i pravo na zdravlje svih osoba. Naš svet je neravnopravan. Kao što je COVID-19 naglasio, neki ljudi mogu da žive zdravije i imaju bolji pristup zdravstvenim uslugama od drugih – u potpunosti zahvaljujući uslovima u kojima se rađaju, rastu, žive, rade i stare.
Širom sveta, različite grupe ljudi se bore da sastave kraj s krajem sa malim dnevnim prihodima, lošijim uslovima stanovanja i obrazovanja, manjim mogućnostima za zapošljavanje, većom neravnopravnošću polova i malim ili nikakvim pristupom sigurnom okruženju, čistoj vodi i vazduhu, adekvatnoj ishrani i zdravstvenim uslugama. Ove grupe žive u stalnom riziku od toga da im pristup zdravstvenim uslugama bude otežan – govorimo o milionima koji ne mogu da pristupe osnovnim zdravstvenim uslugama i o približno 100 miliona ljudi na planeti koji žive u ekstremnom siromaštvu zbog troškova zdravstvenih usluga. Tu je i 780 miliona ljudi bez pristupa čistoj vodi, ali i 2,5 milijarde koje žive bez adekvatnih sanitarnih uslova. Sve to dovodi do nepotrebne patnje, bolesti koje se mogu izbeći i prevremene smrti, ali i šteti našim društvima i ekonomijama. To nije samo nepravedno:to se može sprečiti.
Pandemija COVID-19 je teško pogodila sve zemlje, ali je njen uticaj bio najveći upravo na one najsiromašnije i one grupe koje su već bile pod rizikom, izloženije bolesti, one grupe za koje je manje verovatno da će imati pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i verovatnije će imati negativne posledice kao rezultat mera sprovedenih za suzbijanje pandemije.
Pročitaj: Danas su Blagovesti, veliki hrišćanski praznik
