Za prvih pola godine u promet u Srbiji je neuspešno pokušano da se ubaci vrednost od oko 27.000€. Falsifikat je znatno manje nego lani ali to ne znači da treba manje da pazite šta uzimate u ruke jer lažnjaka ima i od 50 dinara.
U Srbiji je od januara do juna ove godine otkriveno ukupno 1.247 dinarskih novčanica falsifikovanih dinara čija bi ukupna vrednost, da su prave, bila 752.550 dinara (oko 6.400€).
Lažnih novčanica evra je bilo 219 komada u različitim apoenima i koji bi vredeli 20.610 evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije dostavljeni Tanjugu.
U istom periodu ove godine najviše je otkriveno falsifikovanih novčanica od 1.000 dinara i to 518 komada, što je 41,5 odsto svih otkrivenih lažnih novčanica u dinarima. U NBS kažu da ukoliko neko posumnja da je u posedu falsifikovanog novca, takav novac treba da odnese u najbližu policijsku stanicu ili banku.
Novac se zatim upućuje Centralnoj banci na ekspertizu kojom se utvrđuje da li je reč o falsifikatu ili originalnom novcu. Ako se radi o lažnom, NBS ga zadržava bez naknade, dok se originalni novac vraća podnosiocu.
[rev_slider alias=“kasica-s-„][/rev_slider]
U oba slučaja onaj ko donese sumnjivi novac na proveru, dobija izveštaj o ekspertizi u kome se navodi da li je u pitanju original ili falsifikat. Lažnjaka od 2.000 dinara bilo je za šest meseci 407, od 500 dinara 293, od 200 dinara 16, od 5.000 dinara devet, od 100 dinara tri, i od 50 dinara jedan komad.
Otkrivene su i 102 falsifikovane novčanice od 100 evra, 53 od 20 evra, 45 od 50 evra, 11 od 500 evra i osam od 200 evra, dok je u istom periodu otkriveno 26 falsifikata od 100 dolara i jedna lažna novčanica od 50 dolara. Novac za koji se sumnja da je falsifikat, Narodnoj banci Srbije inače dostavljaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, banke, ovlašćeni menjači (preko banaka) i pravosudni organi.
U prošloj godini najveći broj novčanica pod sumnjom falsifikata NBS je dobila od banaka – 3.588 komada ili 71,75 odsto, zatim od Ministarstva unutrašnjih poslova 1.370 komada (27,39 odsto) i od državnih organa 43 komada (0,86 odsto).
„Često se lažni novac koristi za kupovinu dobara veće vrednosti, kao na primer, na stočnim pijacima, prilikom otkupa veće količine poljoprivrednih proizvoda, plaćanja u noćnim klubovima, diskotekama, na sportskim događajima, ili se krupnim apoenima kupuju predmeti male vrednosti da bi se kusur dobio u opticajnim novčanicama„, navodi se u saopštenju.
Falsifikati gotovog novca u dinarima su vrlo retko neprepoznatljivi za onoga ko ih prima, ali problem je u tome što se ne vrši nikakva provera primljenih novčanica.
U NBS navode da bi se broj primljenih falsifikata drastično smanjio kada bi građani proveravali makar neke od zaštitnih elemenata novčanica, kao što su vodeni žig, optički varijabilna boja i duboka štampa. Kako objašnjavaju, kod falsifikata efektivnog stranog novca, najčešće evra, situacija je drugačija.
