Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da što se tiče Kosova i Metohije pred Srbijom nisu jednostavni i laki dani.
Aleksandar Vučić je tokom obraćanja javnosti rekao da će Srbija u dijalogu Beograda i Prištine pokušati da sačuva poziciju iskrenog partnera i pregovorača, ali i biti snažna da odbije nešto što nije kompromis već pritisak na Srbiju.
Rekao je da je bio iznenađen izjavom kosovskog premijera Avdulaha Hotija da je u Briselu počeo da se piše završni sporazum, što, kaže, niko nije demantovao.
„Mi ništa o tome ne znamo, znamo da želimo da pregovaramo o temama koje su na stolu, želimo da se razgovara o ispunjavanju onoga što je potpisano u aprilu 2013, to je Zajednica srpskih opština, uopšte nas ne interesuje šta je u skladu, a šta nije sa kosovskim ustavom. Želimo ozbiljne, konkretne razgovore, ali ako neko misli da će Srbija biti džak za udaranje, da treba da priznamo Kosovo a dobijemo ništa, to je pogrešan put koji nas nigde neće odvesti“, naglašava predsednik.
Suština politike Srbije je, ističe, očuvanje mira i stabilnosti kako za sve naše građane tako i za ceo region u kojem živimo.
„U skladu sa tim prihvatili smo da suštinski učestvujemo u dijalogu pod pokroviteljstvom Evropske unije o našim odnosima sa Prištinom, o tome kako bismo mogli da rešimo viševekovne probleme koje imamo u najboljem interesu kako Srba tako i Albanaca. Upravo zato naša delegacija koju predvodi Marko Đurić je pripremljena za razgovore o ekonomskim pitanjima, interno raseljenima i nestalima. Bićemo spremni da preduzimamo dalje korake na otvaranju naših arhiva, tražićemo da OVK otvori svoje arhive jer smatramo da je važno da porodice nestalih dobiju zadovoljenje, pravdu i da znaju gde su im deca, roditelji braća“, napominje predsednik.
[rev_slider alias=“delicija“][/rev_slider]
Za Srbiju je, napominje, važno da neveliki broj ljudi koji želi da se vrati na ognjišta može da se vrati a povratak interno raseljenih na KiM je, ističe, najniži na celom svetu – vratilo se 1,9 odsto ljudi.
Kada je reč o ekonomskoj saradnji sa Prištinom, Vučić kaže da „smo mi apsolutno zainteresovani“ i „želimo da pronađemo način i modus operandi“ za slobodan protok ljudi, robe i kapitala.
Dodaje da su zaključci sa jučerašnjeg sastanka koji je organizovano Atlantski savet „izuzetno dobro sačinjeni“ i osnov su, kaže, buduće politike u celom regionu.
Ti zaključci se nalaze u tri ključne tačke: implementacija četiri slobode EU – kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, drugi su projekti i treće je praćenje implementacije svih dogovora i projekata, navodi predsednik.
Ukazuje da zbog čekanja na granicama i administrativnim prelazima gubimo 26 miliona sati, što je, navodi, ukupno sedam odsto kompletnih operativnih troškova koje imamo.
„Po jednoj proceni Svetske banke, kad bismo sve ove principe uspeli da sprovedemo u delo, mogli bismo više od 3,5 milijarde da uštedimo, računajte da pola tog novca odlazi na Srbiju, Srbija je 45 odsto BDP-a regiona, najveći izvoznik u regionu, 60 odsto po direktnim stranim investicijama“, navodi predsednik.
„Industrijski rast u junu 2,6 odsto viši nego prošlog juna“
Vučić kaže da će privredni rast Srbije za drugi kvartal 2020. godine biti jedan od najboljih, ne samo na evropskom nivou.
„U junu 2020. industrija je povećana za 2,6 odsto u odnosu isti period prošle godine što je malo čudo i neverovatan rezultat“, naglasio je Vučić.
Kako je rekao, očekivanja zbog koronavirusa i posledica pandemije su da Srbija neće imati dvocifreni pad rasta u trenutku kada će 90 odsto evropskih zemalja imati pad od minus 12 ili minus 14 odsto.
„Naše procene su da ćemo imati minus 9,9 odsto, ali ja danas mogu da vam kažem da će biti i od toga bolje i do kraja godine očekujem rast, kada u decembru bude vakcina na raspolaganju“, naglasio je predsednik.
Pogledaj: Građanima Srbije za ulaz na Kosovo i Metohiju potreban test na koronu
Istakao je da je ubeđen da će Srbija biti najbolja u Evropi sa rastom oko nule.
„Mnoge zemlje u našem okruženju i EU ići će na minus 10 i 12 i to će nam dati ogromnu prednosti i zamajac za godine koji dolaze“, rekao je Vučić.
Dodao je da će morati dodatno da se pozabave sa sektorom rudarstva i električne energije, te da se vidi šta može na tom polju da se uradi u narednom periodu, kako bi se ostvarili takođe značajni rezultati kao u drugim privrednim oblastima.
