Zbog curenja nosa deca češće kod kuće nego u vrtiću, u Nemačkoj za to imaju rešenje

404
Foto: Pixabay

Prema podacima Zavoda za statistiku, oko 216.000 dece pohađa predškolsko vaspitanje i obrazovanje u zemlji.


Iako većina roditelja nema drugog izbora, boravak u obdaništu komplikuje se u doba korone jer bilo koji respiratorni problem ostavlja decu kod kuće. I pre pandemije, mališani koji tek ulaze u kolektiv često su, zbog bolesti, češće kod kuće nego s drugarima, prenosi RTS.

Utiče li na to princip rada u vrtićima, ali i ponašanje roditelja?

Od druge godine do polaska u školu deca se u proseku razboljevaju od šest do osam puta godišnje. Neretko se kod nas taj godišnji prosek dostigne za samo tri meseca. Razne su teorije, zašto je to tako, naročito među roditeljima.

Iako strah pojedinih roditelja od čestog razboljevanja dece, posebno u periodu privikavanja, nije neopravdan, za mnoge nije opravdano ni to što se deca isključuju iz kolektiva, na primer zbog curenja nosa. Taj balans naročito je teško naći tokom pandemije.

„Neke zemlje funkcionišu po drugom principu, ima vrtića u zapadnim zemljama gde su ta deca koja su bolesna, postoji grupa za tako bolesnu decu, te sestre, vaspitačice su obučene da neguju tu decu. Kod nas je ipak drugačije, prosto je naš sistem tako uređen da prema preporukama zvaničnim preporukama Instituta Batut, da dete sa svakom infekcijom, bilo kakvim simptomom vraćaju roditeljima“, kaže Aneta Jovanović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja „Palilula“.

Nikolina Bajić, od tri godine koliko je u Minhenu, nepune dve radi kao vaspitačica. U Srbiji je taj posao obavljala 10 godina. Za RTS poredi dva predškolska sistema.

„Deca se znato ređe razboljevaju, deca se svakodnevno izvode napolje po svim vremenskim prilikama. Grupe su dosta manje nego kod nas, jedna vrtićka grupa broji 24 dece na tri ili četiri vaspitača, jaslena grupa 12 dece na tri ili četiri vaspitača“, priča Bajićeva.

Slavko Gak, gradski sekretar za obrazovanje i dečiju zaštitu Beograda navodi da postoji momenat kada je dolaznost smanjenju u nekim grupama, i kada to traje više meseci.

„Ali zakonska mogućnost nam je da u te grupe dodatno upišemo 20 odsto dece. Taj momenat se prati, generalno gledamo da deca borave bezbedno i da ne ugrozimo vaspitno obrazovni rad“, ističe Gak.

Možda će u tome pomoći primena novog programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja „Godine uzleta“. Za razliku od sadašnjeg koji je predviđao da se proces učenja odvija u zgradi vrtića, novi podstiče učenje izvan nje.

Ipak, zbog epidemijske situacije ne može da se sprovodi u punom obimu, jer je roditeljima zabranjen ulazak u vrtiće, kao i boravak dece u različitim ustanovama lokalne zajednice.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here