SARAJEVO: Nakon što je iz Sarajeva proterala oko 150.000 Srba, posleratna bošnjačka politika učinila je sve kako bi izbrisala i vekovne tragove postojanja srpskog naroda u tom gradu.
Deo tog osmišljenog projekta bila je, između ostalog, i promena naziva ulica, trgova i nekih institucija koje su decenijama nosile imena srpskih antifašista, znamenitih pisaca, umetnika , stvaralaca… U gradu na Miljacki, prema nekim informacijama, do danas je preimenovano oko 135 takvih ulica.
Zahvaljujući bošnjačkim, kako sebe nazivaju, „pobornicima multietničnosti i ravnopravnosti sva tri konstitutivna naroda u BiH”, u Sarajevu svoju ulicu nema više ni Vojislav Kecmanović Đedo koji je pre 77 godina u Mrkonjić Gradu predsedavao prvim zasedanjem ZAVNOBiH-a. Njegova ulica preimenovana je u ulicu Nusreta Šišića Dede, pripadnika ozloglašene bošnjačke organizacije „Zelene beretke”.
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
Osim Kecmanovića, odlukom bošnjačkih političara iz Sarajeva su „proterani” i svi srpski heroji koje istorija pamti kao najzaslužnije za oslobađanje tog grada 6. aprila 1945. godine, o čemu svedoči i spomenik u naselju Vraca. Na tom spomeniku ispisana su, između ostalog, i imena Slavka Rodića, Pere Kosorića, Radojke Lakić, Moše Pijade, Slaviše Vajnera Čiče i mnogih drugi. Sarajevske ulice koje su decenijama nosile njihova imena, sada nose nazive po nekim od poznatijih ustaških i nacističkih komandanata ili ideologa, a neke i po novoproizvedenim bošnjačkim „herojima” nakon završetka ratnih sukoba u BiH.
Jedan od sramnijih poteza sarajevskih vlasti jeste i to da je preimenovan naziv jedne škole i da sada nosi ime Mustafe Busuladžića, dokazanog fašističkog simpatizera i progonitelja sarajevskih Srba i Jevreja. On je bio i predsednik organizacije Mladi muslimani kojoj se 1940. godine priključio i Alija Izetbegović. Ta organizacija je javno podržavala NDH.
Spornog naziva ove škole nije se nedavno setio visoki predstavnik u BiH, Valentin Incko, kada je istrajavao na uklanjanju ploče sa Studentskog doma na Palama sa imenom prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. On je tada izjavljivao, između ostalog, kako je nezamislivo da „studenti koji su buduća elita ovog društva spavaju u domu koji nosi naziv u čast jednog ratnog zločinca”.
Incku nije problem ni naziv škole u sarajevskom naselju Dobroševići u kojoj se takođe obrazuje buduća elita ovog društva. Za takve i slične primere nema mesta ni u njegovom godišnjem izveštaju Savetu bezbednosti UN , jer ti izveštaji su prepuni, uglavnom, samo napada na Republiku Srpsku.
Zatiranje srpskih tragova u Sarajevu, oličeno u preimenovanju ulica koje su dobile nazive po srpskim imenima ili toponimima koji asociraju na srpski narod, vređa podjednako sve Srbe i sve političare iz Republike Srpske i zato su odlučili da pokušaju da sudskim putem ospore ustavnost i zakonitost novih i uvredljivih naziva sarajevskih ulica.
Novoizabrani načelnik Istočnog Sarajeva, Ljubiša Ćosić, sa timom advokata već priprema apelaciju Ustavnom sudu BiH i uputiće je najkasnije do kraja prvog meseca naredne godine.
„Tražićemo, ne samo vraćanje predratnih naziva ulica nego i uklanjanje table u nekadašnjoj ulici Vase Miskina Crnog, ali i one koja je istaknuta pored ulaznih vrata u Gradsku većnicu. Sadržaj teksta ispisanog na tim tablama vređa Srbe koji su rođeni u tom gradu i koji su ga vekovima stvarali. Sadašnje licemerno političko Sarajevo pokušava da te iste Srbe predstavi kao zločince i agresore”, rekao je Ćosić za „Politiku”.
Pogledaj: Dr Srđan Janković o tome zašto deca ne smeju da prime vakcinu protiv koronavirusa
Ukoliko Ustavni sud BiH odbaci njihovu apelaciju, naglašava on, obratiće se i sudu u Strazburu.
„Kao jedan od tri konstitutivna naroda imamo pravo da istrajavamo na tome i nećemo odustati, žalosno je da nema reakcije međunarodnih zvaničnika i da njima ne smeta to što im je sedište u gradu u kojem nema mesta za srpske velikane, a ima za sledbenike fašističke ideologije kakav je bio i Mustafa Busuladžić”, kaže Ćosić.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
